Podaci Centralne banke Crne Gore ukazuju na značajan rast ulaganja u nekretnine tokom prvih četiri meseca ove godine, dok istovremeno dolazi do odlivanja stranih direktnih investicija u iznosu od 134 miliona evra. Ova situacija ukazuje na kontrastne ekonomske trendove unutar zemlje, gde se jedni sektori razvijaju, dok drugi beleže pad.
U prvih četiri meseca 2023. godine, strane direktne investicije su iznosile 297 miliona evra, što je na nivou prošlogodišnjih, prema informacijama RTCG. Iako su ove investicije stabilne, izveštaj o trendovima kretanja stranih direktnih investicija u Crnoj Gori za period od 2018. do 2024. godine pokazuje da je neto priliv stranih direktnih investicija u 2022. godini porastao za 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Međutim, važno je napomenuti da ovaj priliv i dalje ostaje približno 40 odsto ispod nivoa iz 2022. godine. Ovaj pad može biti zabrinjavajući za ekonomsku stabilnost Crne Gore, posebno u svetlu promena u strukturi ulaganja. Naime, dok je u 2021. godini više od 31 odsto stranih investicija bilo usmereno na bankarski sektor i realnu privredu, u 2022. godini taj udeo je opao na samo 12,8 odsto. Ova promena ukazuje na moguće smanjenje povjerenja investitora u tradicionalne sektore ekonomije, kao i na preusmeravanje interesa ka nekim drugim oblastima.
Rast ulaganja u nekretnine može se posmatrati kao pozitivan znak, ali istovremeno i kao potencijalno rizičan fenomen. Ulaganja u nekretnine često su povezana sa spekulacijama, a prekomerna koncentracija kapitala u ovom sektoru može dovesti do tržišnih balona. Stoga, iako se u kratkoročnom smislu može činiti da je ovaj rast koristan za ekonomiju, dugoročno bi mogao predstavljati izazove ukoliko se ne usmerava ka održivim i produktivnim sektorima.
U kontekstu ovih kretanja, važno je da se donosioci odluka u Crnoj Gori fokusiraju na stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja koje će privući strane investitore u sektore kao što su tehnologija, obnovljivi izvori energije i druge inovativne industrije. Ove oblasti ne samo da bi mogle doprineti diversifikaciji ekonomije, već bi takođe mogle stvoriti nova radna mesta i poboljšati životni standard građana.
Osim toga, neophodno je raditi na unapređenju infrastrukture i obrazovanja kako bi se stvorili uslovi za privlačenje kvalitetnih investicija. Investicije u obrazovanje su ključne za obezbeđivanje kvalifikovane radne snage koja može zadovoljiti potrebe modernog tržišta rada. Takođe, unapređenje infrastrukture može olakšati poslovanje i smanjiti operativne troškove preduzeća.
U svetlu ovih izazova i prilika, jasno je da Crna Gora mora preispitati svoj pristup stranim direktnim investicijama i raditi na stvaranju uslova koji će podsticati rast u održivim sektorima. Ulaganja u nekretnine su samo jedan deo šireg ekonomsog pejzaža, a za dugoročni prosperitet, potrebno je usmeriti pažnju na diversifikaciju i jačanje ekonomskih temelja.
S obzirom na trenutne trendove, važno je da se Crna Gora suoči sa izazovima i iskoristi prilike koje se pružaju. Ulaganje u obrazovanje, infrastrukturu i diversifikaciju ekonomije može pomoći u stvaranju stabilnog i otpornog ekonomskog sistema koji će biti sposoban da se nosi sa budućim izazovima. Samo tako će Crna Gora moći da osigura održiv razvoj i prosperitet za svoje građane u godinama koje dolaze.
