Brisel – Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da kršenje estonskog vazdušnog prostora od strane ruskih vojnih aviona predstavlja izuzetno opasnu provokaciju. Ova izjava dolazi nakon što su tri ruska borbena aviona MIG-31 neovlašćeno ušla u estonski vazdušni prostor, što je izazvalo dodatne tenzije u regionu.
Kalas je na platformi X naglasila da je ovo treće takvo kršenje vazdušnog prostora EU u poslednjih nekoliko dana. Ova situacija dodatno povećava napetosti i stvara osećaj nesigurnosti među državama članicama. Kako je istakla, EU izražava punu solidarnost sa Estonijom i nastaviće da pruža podršku svojim državama članicama u jačanju njihove odbrane koristeći evropske resurse.
„U stalnom sam kontaktu sa estonskom vladom“, navela je Kalas, dodajući da je važno da EU pokaže odlučnost i ne dozvoli da se osjeti slabost prema provokacijama koje dolaze iz Rusije. „Putin testira odlučnost Zapada. Ne smemo da pokažemo slabost“, rekla je ona.
Prema informacijama koje je ranije danas objavio portal Err.ee, tri ruska borbena aviona MIG-31 su ušla u estonski vazdušni prostor u oblasti ostrva Vajndlo bez dozvole i ostala su u tom vazdušnom prostoru skoro 12 minuta. Ovaj incident je bio povod za reakciju estonskog Ministarstva spoljnih poslova, koje je pozvalo otpravnika poslova Ruske Federacije u Talinu da izrazi protest i uruči notu o kršenju vazdušnog prostora.
Estonija je, inače, već ranije ovog meseca pozivala ruskog otpravnika poslova u Talinu da bi izrazila protest zbog sličnog incidenta, kada je ruski helikopter MI-8 povredio estonski vazdušni prostor u blizini istog ostrva. Ova učestala kršenja ukazuju na povećanje napetosti između Estonije i Rusije, što je dodatno pogoršano trenutnim geopolitičkim okolnostima u regionu.
Reakcije na ovaj incident dolaze u trenutku kada je situacija u istočnoj Evropi veoma napeta, a mnoge zemlje se suočavaju sa izazovima koji dolaze iz Rusije. U ovom kontekstu, Kaja Kalas je naglasila važnost jedinstva i solidarnosti među državama članicama EU, kako bi se osiguralo da se ovakva ponašanja ne tolerišu i da se jasno stavi do znanja da su provokacije neprihvatljive.
Pored toga, visoka predstavnica je ukazala na to da EU mora biti spremna da odgovori na ovakve izazove, bilo da se radi o vojnom prisustvu ili drugim oblicima provokacija. „Ne smemo da zaboravimo da su bezbednost i stabilnost u regionu od suštinskog značaja za sve nas“, istakla je Kalas.
Ova situacija takođe podseća na šire probleme u odnosima između Rusije i Zapada, koji su se pogoršali nakon aneksije Krima 2014. godine i sukoba u Ukrajini. EU i NATO su reagovali na ove događaje povećanjem svoje vojne prisutnosti u istočnim članicama, uključujući Estoniju, kako bi osigurali svoju bezbednost.
U svetlu ovih događaja, očekuje se da će se lideri EU sastati kako bi razgovarali o daljim koracima u pogledu bezbednosti i odbrane, kao i o strategijama za jačanje saradnje među državama članicama. S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da će EU morati da se suoči sa izazovima koji dolaze iz Rusije, a istovremeno će raditi na jačanju svojih unutrašnjih kapaciteta za odgovor na takve provokacije.
