Rat u Ukrajini traje već 1.207 dana, a situacija na terenu i u diplomatiji i dalje ostaje napeta. Tokom telefonskog razgovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, Putin je ponudio Rusiju kao posrednika između Izraela i Irana. Ovaj potez ima za cilj da se spreči dalja eskalacija sukoba u regionu i podstakne mirni dijalog između dviju strana. Ova izjava dolazi u trenutku kada se globalna pažnja fokusira na sve veće napetosti između Tel Aviva i Teherana.
U međuvremenu, Rusija je završila drugu fazu vraćanja tela poginulih ukrajinskih vojnika, predavši ukupno 1.200 tela. Međutim, u ovoj razmeni, Rusija nije dobila nijedno telo ruskog vojnika zauzvrat. Ova razmena tela dogovorena je tokom pregovora u Istanbulu, kao deo sporazuma između Ukrajine i Rusije. Ukrajinski Koordinacioni komitet za razmenu zarobljenika potvrdio je da je proces vraćanja tela deo napora za humanizaciju sukoba, što pokazuje promenu u pristupu prema ratnim gubicima.
U kontekstu ovih dešavanja, Kijev je naveo da su u Ukrajinu vraćena tela 1.200 ukrajinskih vojnika koji su poginuli u sukobu. Ovo vraćanje je deo sporazuma postignutog tokom poslednjih pregovora u Istanbulu, a potvrđeno je i od strane Rojtersa. Prethodne nedelje, Ukrajina i Rusija su po drugi put razmenile ratne zarobljenike, što dodatno naglašava složenost humanitarne situacije.
Dok se ovi događaji odvijaju, iz Kijeva su takođe stigle informacije o napadima ruskih dronova u Zaporožju. Dva policajca su povređena tokom napada, a oštećeni su automobili i jedna prodavnica. Guverner Zaporoške oblasti, Ivan Fedorov, izjavio je da je 14 neprijateljskih dronova „šahed“ napalo grad. Stanje povređenih policajaca ocenjuje se kao srednje-teško, što ukazuje na stalnu opasnost po civilno stanovništvo.
U okviru šire političke slike, ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto, izjavio je da je neprihvatljivo da Ukrajina postane članica Evropske unije pre zemalja Zapadnog Balkana. Ove reči su izazvale dodatne tenzije u regionu, gde se očekuje da će se pitanje proširenja EU i dalje raspravljati na međunarodnoj sceni.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se rat u Ukrajini nastavlja, a humanitarne krize se produbljuju. Razmena tela poginulih vojnika predstavlja jedan od retkih pozitivnih koraka u pokušaju da se umanji ljudska patnja koja proističe iz sukoba. Međutim, bez ozbiljnih diplomatskih napora i dijaloga između uključenih strana, perspektive za trajni mir ostaju neizvesne.
Pored toga, ruske snage su preuzele kontrolu nad jednim naseljem u Sumskoj oblasti i dva u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR), što dodatno komplikuje situaciju na terenu. Ove vojne operacije sugerišu da sukob i dalje traje, a da diplomatski pregovori još uvek nisu doneli značajnije rezultate.
U zaključku, trenutna situacija u Ukrajini zahteva pažnju međunarodne zajednice, s obzirom na kompleksnost sukoba i humanitarnih izazova. Posredovanje Rusije u izraelsko-iranskom sukobu može biti znak da se Moskva trudi da poveća svoj uticaj u globalnim pitanjima, dok istovremeno ne gubi iz vida svoje interese u Ukrajini. Kako se situacija razvija, biće važno pratiti dalja dešavanja i reagovanja svih uključenih strana.
