Rusija se suočava sa novim talasom sankcija koje su uvele Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, dok se njena unutrašnja ekonomija sve više približava recesiji. Ipak, stručnjaci tvrde da ovi izazovi neće značajno uticati na sposobnost Rusije da finansira rat u Ukrajini. Vladislav Inozemcev, suosnivač Centra za analizu i strategije u Evropi (CASE), ističe da recesija ne predstavlja ozbiljnu pretnju za ekonomsku i političku stabilnost Rusije.
Uprkos visokom vojnom trošenju, ruska ekonomija pokazuje znake stagnacije. Inflacija je ostala visoka, sa stopom od 8% u septembru, što je dvostruko više od cilja Banke Rusije od 4%. Centralna banka je, međutim, nastavila da smanjuje referentne kamatne stope, poslednji put 24. oktobra, kada je smanjena na 16,5%, što je iznenadilo tržišta.
Rast ruske ekonomije bio je skromnih 1,4% u prvom kvartalu 2025. godine, a 1,1% u drugom, što predstavlja pad u odnosu na prethodne godine. Poslovno raspoloženje se pogoršava, a indeks aktivnosti kompanija „S&P Global Russia“ pao je na 46,6 u septembru, što ukazuje na smanjenje u privatnom sektoru.
Prema izveštaju „Oksford Ekonomiksa“, ruska ekonomija nije tehnički u recesiji, ali analitičari predviđaju slab rast od samo 0,2% u trećem kvartalu. Očekivanja su da će se stagnacija nastaviti, a moguće je da će nedavne sankcije u vezi sa naftom gurnuti ekonomiju u recesiju.
Inozemcev naglašava da su preduzetnici zabrinuti zbog pogoršanja ekonomskih uslova, pada potrošnje i rasta poreza. Očekuje se umerena recesija u narednim mesecima, uz stagnaciju godišnjeg rasta za 2025. i pad od 1% do 1,4% u 2026. godini.
U oktobru 2025. godine, EU i SAD su uvele nove sankcije protiv Rusije, usmerene na njene glavne naftne kompanije, kao što su „Rosnjeft“ i „Lukoil“. EU je takođe usvojila 19. paket sankcija, koji uključuje zabranu ruskog tečnog prirodnog gasa od 2027. godine i zabranu uvoza nafte i gasa iz kompanija „Rosnjeft“ i „Gasprom njeft“.
Ove mere imaju za cilj da povećaju pritisak na rusku ekonomiju i onemoguće Moskvu da zaobiđe prethodna ograničenja. Iako Kremlj smatra da sankcije neće uticati na ekonomiju, analitičari ukazuju na to da Rusija može imati problema s izvozom ključnih proizvoda, kao što su nafta, gas, đubriva i pšenica.
Sankcije su već uticale na ruske energetske prihode, ali stručnjaci kažu da oni nisu glavni izvor finansiranja rata. Podaci pokazuju da je udeo prihoda od nafte i gasa u državnom budžetu pao sa više od 50% na samo 25% do sredine 2025. godine. Ovaj pad je rezultat pada cena nafte i ruske proizvodnje, kao i bržeg jačanja rublje.
Ukrajinski napadi dronovima na ruske rafinerije nafte ne utiču značajno na izvoz, jer Rusija nastavlja da prodaje sirovu naftu. Iako su prihodi od proizvodnje ugljovodonika opali, ruska vlada može finansirati rat zahvaljujući suverenom fondu i zaduživanju na domaćem tržištu.
Inozemcev ističe da su privatni depoziti u ruskim bankama dovoljni za finansiranje vojnog budžeta, dok analitičari iz Oksford Ekonomiksa naglašavaju da rat može trajati godinama. Rusija i dalje ima sredstva u svom suverenom fondu, a ključni izvor prihoda za pokriće budžetskog deficita biće zaduživanje na domaćem tržištu.
Na kraju, iako sankcije utiču na rusku ekonomiju, stručnjaci se slažu da neće odmah oslabiti Putinovu sposobnost da vodi rat. Očekuje se da će Rusija nastaviti sa izvoznim operacijama, verovatno uz veće popuste i kroz posrednike kako bi se prikrili izvori nafte.
