Rusko državno tužilaštvo je danas, na suđenju u Drugom zapadnom okružnom vojnom sudu, zatražilo zatvorsku kaznu od 18 godina za pisca Borisa Akunjina, koji je u toj zemlji proglašen za stranu agenta i nalazi se na listi terorista i ekstremista, javlja RIA novosti. Ovaj slučaj izaziva veliku pažnju i osude međunarodnih organizacija i aktivista za ljudska prava.
Boris Akunjin je najpoznatiji pseudonim Grigorija Čhartišvilija, ruskog pisca gruzijskog porekla, koji je u znak neslaganja sa ruskom politikom sa suprugom 2014. godine napustio Rusiju i trenutno živi u Londonu. Njegovo književno delo je poznato po detektivskim romanima, a istovremeno je i aktivni kritičar ruskog režima.
Tužilac je na suđenju zatražio da se Grigorij Šalvovič Čhartišvili proglasi krivim za javno opravdavanje terorizma, kao i za kršenje zakona o stranim agentima. „Tražim da se proglasi krivim… i osudi na 18 godina zatvora, s tim da prve četiri godine bude u zatvoru, a ostatak kazne u kaznenoj koloniji strogog obezbeđenja,“ rekao je tužilac. Takođe je zahtevao i da pisac bude kažnjen sa 400.000 rubalja (oko 4.373 evra).
Akunjin je, s druge strane, odbacio optužbe za javno opravdavanje terorizma i kršenje zakona o stranim agentima. Njegov advokat Oleg Dubinjin izjavio je da su optužbe neosnovane i da Akunjin nije imao nameru da podrži bilo kakve terorističke aktivnosti. „Moj klijent nije učinio ništa što bi moglo da se smatra krivičnim delom,“ naglasio je advokat.
Ruski istražni komitet je u decembru 2023. godine pokrenuo krivični postupak protiv Čhartišvilija zbog sumnje da je opravdavao terorizam i širio lažne vesti o vojsci. Ove optužbe su došle u vreme kada su mnogi kritičari vlasti u Rusiji suočeni s pritiscima i represijom.
Ovaj slučaj je samo jedan u nizu sličnih situacija u kojima su umetnici, novinari i aktivisti u Rusiji optuženi za slične delikte, često bez čvrstih dokaza. Mnogi analitičari smatraju da je ova situacija deo šire strategije vlade da suzbije bilo kakvu opoziciju i kritiku, posebno u svetlu trenutnih političkih i vojnih tenzija.
Međunarodne organizacije za ljudska prava, uključujući Human Rights Watch i Amnesty International, osudile su optužbe protiv Akunjina i tražile njegovu hitnu slobodu. U saopštenju, ove organizacije su izrazile zabrinutost da se ovakvi postupci koriste za zastrašivanje i ugušenje slobode izražavanja u Rusiji. „Optužnice protiv Akunjina su politički motivisane i imaju za cilj da ga kazne zbog njegovog mišljenja i kritike vlasti,“ naveli su iz Amnesty International.
U međuvremenu, podrška Akunjinu dolazi i od drugih pisaca i umetnika, koji su izrazili solidarnost i osudili represivne mere vlasti. Njihova otvorena pisma i izjave u javnosti ukazuju na sve veći broj ljudi koji se protive trenutnoj situaciji u zemlji, i koji traže da se poštuju osnovna ljudska prava i slobode.
S obzirom na sve veće pritiske na slobodu govora u Rusiji, slučaj Borisa Akunjina može postati simbol borbe za ljudska prava u ovoj zemlji. Njegovo suđenje se očekuje da će privući pažnju medija i javnosti, a mnogi se nadaju da će ovo biti trenutak kada se više ljudi probudi i počne da se bori protiv represije.
Kao što je i sam Akunjin rekao u jednom od svojih ranijih intervjua: „Umetnost i reč su moćni alati, i ne smeju se koristiti za suzbijanje istine.“ Ova rečenica može da postane mantra za sve one koji se bore za slobodu i pravdu u Rusiji i širom sveta.
