Rusija planira da u narednih deset godina lansira misiju Venera-D, koja će obuhvatati lender, balon i orbiter, kako su preneli ruski državni mediji. Ova misija se razvija od 2003. godine, a izvor RussianSpaceWeb navodi da je prvobitno razmatrana kao zajednička misija sa NASA-om. Međutim, nakon što NASA više ne sarađuje na ruskim svemirskim projektima, osim u okviru Međunarodne svemirske stanice, Rusija nastavlja sa razvojem Venera-D. Ova misija je deo šireg programa robotskih letelica koje Rusija planira da pošalje ka Mesecu i Veneri, a ove destinacije su u središtu pažnje ruske svemirske agencije Roskosmos.
Prvi zamenik premijera Denis Manturov izjavio je da je novi projekat istraživanja Venere nastavak niza uspešnih misija iz prošlosti. Sovjetski Savez je bio jedina država koja je uspešno sletela na Veneru i upravljala svemirskim sondama koje su dostigle površinu te planete. Manturov je podsetio da je još 1970. godine Rusija postigla veliki uspeh slanjem letelice na drugu planetu u Sunčevom sistemu, što je bio značajan trenutak u istoriji svemirskih istraživanja.
Jedan od ključnih ciljeva misije Venera-D biće potraga za mikrobnim životom u oblacima Venere. Ova potraga je postala aktuelna nakon nedavnih kontroverznih otkrića fosfina i amonijaka u atmosferi Venere, koji se smatraju potencijalnim biomarkerima. Misija Venera-D će istraživati ove gasove i pokušati da utvrdi da li oni ukazuju na postojanje života.
Venera 7, misija iz 1970. godine, bila je prva koja je uspela da pošalje fotografije sa površine Venere. Letelica je izdržala ekstremne uslove kao što su temperature od oko 480 stepeni Celzijusa i pritisak više od 90 puta veći od onog na Zemlji. Fotografije su pokazale površinu planete, koja se sastoji od vulkanskog kamenja u žućkastim nijansama, što je rezultat oblaka sumporne kiseline u atmosferi.
Tokom 22 godine, Sovjetski Savez je lansirao više od deset misija u okviru programa Venera. Misije Venera 1 i Venera 2, lansirane 1961. i 1965. godine, bile su predviđene za prelet pored Venere, ali nisu uspele da pošalju podatke. Venera 3 je ušla u atmosferu planete 1966. godine, ali je ubrzo nakon toga izgubila komunikaciju. Usledile su uspešne misije Venera 4, Venera 5 i Venera 6, koje su ušle u atmosferu i poslale podatke, što je omogućilo prvi uspešan pokušaj sletanja sa letelicom Venera 7.
Posle Venera 7, Rusija je poslala još devet misija ka Veneri, uključujući lender i orbitere, a program je završen sa uspešnom misijom Venera 16 1983. godine. U međuvremenu, NASA, Evropska svemirska agencija i Japan su takođe slali orbitere ka Veneri, pokazujući da Rusija nije jedina zemlja koja planira povratak na ovu planetu.
NASA i ESA trenutno razvijaju nove misije koje uključuju projekte VERITAS i DAVINCI, koji su nedavno izbegli ukidanje u američkom budžetu za 2026. godinu. Indija planira da pošalje svoju prvu misiju ka Veneri oko 2028. godine, dok kompanija Rocket Lab i Institut za tehnologiju Masačusetsa (MIT) žele da lansiraju privatnu letelicu Venus Life Finder već ove godine. Ove aktivnosti ukazuju na to da će istraživanje Venere ostati aktuelno i da će se u budućnosti nastaviti sa razvojem tehnologije i misija koje će istraživati ovu misterioznu planetu.
U svetlu ovih informacija, misija Venera-D predstavlja važan korak u ponovnom uspostavljanju ruskog prisustva u istraživanju Venere i obnavljanju interesa za ovu planetu koja je dugo bila predmet naučnog proučavanja. Dok se svemirske agencije širom sveta pripremaju za nove misije, budućnost istraživanja Venere izgleda svetlo i puna potencijala za nova otkrića.
