U vremenu kada banke često koriste sitna slova i skrivene naknade, jedan čovek iz Rusije, Dimitrij Argarkov, uspeo je da ih prevari na neočekivan način. On je, naime, dobio ponudu za kreditnu karticu od Tinkoff Kredit Sistems banke, ali umesto da je potpiše, odlučio je da preuzme stvar u svoje ruke. Skenirao je ugovor, izmenio uslove u svoju korist i vratio banki potpisan dokument.
U njegovoj verziji ugovora nalazili su se uslovi koji su uključivali neograničen kreditni limit, kamatnu stopu od 0%, zabranu banke da menja ugovor bez njegovog pristanka, kao i kazne za banku u slučaju kršenja tih uslova. Ova verzija ugovora je bila potpisana od strane banke, koja je, izgleda, bila previše nesavesna da bi primetila promene.
Kao rezultat toga, Dimitrij je dobio kreditnu karticu sa uslovima koji su mu omogućili da troši koliko god želi, bez ikakvih kamata ili skrivenih troškova. Njegov advokat, Dmitrij Mihaljevič, izjavio je da je banka na taj način potvrdila svoje pristanke na uslove koje je postavio Argarkov i da bi, prema zakonu, mogao da kupi čak i ostrvo.
Argarkov je koristio ovu karticu punih dve godine, uživajući u beneficijama koje su proizašle iz njegove veštine manipulacije. Međutim, situacija se promenila 2010. godine kada je banka pokušala da mu ukine račun i tuži ga za 45.000 rubalja zbog kašnjenja u plaćanju. Iako su tražili dodatne kamate i naknade, sud je presudio da mora da plati samo ono što je dugovao prema ugovoru, koji je iznosio 19.000 rubalja.
Sudija je uporedio banku sa običnim građanima, ističući da su se i oni žalili da nisu pročitali šta piše u ugovorima. Ova izjava je samo dodatno osnažila Argarkovljev slučaj. Nakon toga, on je uzvratio napadom i tužio banku za nepoštovanje ugovora koji je on sam napisao, tražeći čak 24 miliona rubalja kao odštetu.
Ovaj postupak je izazvao šok među bankarima, a osnivač Tinkoff banke, Oleg Tinkov, izjavio je da njihovi advokati veruju da Argarkov može dobiti kaznu zatvora, umesto novčane odštete. Njegova izjava da „krađa predstavlja greh“ sugeriše da banke gledaju na ovaj slučaj kao na prevaru, uprkos tome što je Argarkov koristio njihove sopstvene propuste.
Priča o Dimitriju Argarkovu postala je simbol otpora protiv bankarske nepravde. Mnogi ga vide kao borca protiv sistema, dok drugi smatraju da je briljantni manipulator koji je iskoristio rupu u zakonodavstvu. Njegov slučaj postavlja važno pitanje: koliko su banke odgovorne za svoje ugovore i kako se ponašaju prema svojim klijentima?
Na kraju, Argarkov je pokazao koliko je opasno kada banke ne proveravaju ono što očekuju da klijenti potpišu. Dok čeka presudu po svojoj tužbi, njegova priča će sigurno poslužiti kao lekcija za sve one koji se suočavaju s bankama i njihovim često nejasnim uslovima. U svetu gde su banke često viđene kao moćne institucije, Argarkov je uspeo da preokrene situaciju u svoju korist, ostavljajući za sobom mnogo pitanja o etici i odgovornosti u bankarskom sektoru.
