BUKUREŠT – Narodna banka Rumunije zadržala je danas referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto, što dolazi u trenutku kada zemlja prolazi kroz političku nestabilnost, budžetsku krizu i pojačane odlive kapitala. Ova odluka je donesena samo nekoliko dana pre drugog kruga predsedničkih izbora, što dodatno naglašava ozbiljnost trenutne situacije.
U zvaničnom saopštenju, Narodna banka je istakla da je „izuzetno visok nivo neizvesnosti“ oko inflacije, kao i snažan odliv kapitala koji je negativno uticao na likvidnost, kamate i devizne rezerve, glavni razlog za ovakvu odluku. Prema izveštaju Blumberga, Rumunija se trenutno suočava s jednom od najviših inflacija u Evropi, dok su njeni troškovi zaduživanja među najvišima u Evropskoj uniji.
Ekonomija Rumunije beleži zabrinjavajuće rezultate. U prva tri meseca ove godine, zemlja nije zabeležila kvartalni rast, dok je međugodišnji rast iznosio samo 0,2 odsto, što je ispod svih očekivanja. Ovakva situacija je dovela do zamrzavanja investicija i potrošnje, što je direktna posledica političke i ekonomske neizvesnosti.
Rumunska valuta, lej, je prošle nedelje pala na istorijski minimum. Ova situacija rezultat je političkih previranja u zemlji koja stvara nesigurno okruženje za investitore. Posebno nakon prvog kruga predsedničkih izbora, gde je kandidat krajnje desnice Đorđe Simion pobedio, a došlo je i do ostavke vlade koju je predvodio socijaldemokrata Marsel Čolaku.
Narodna banka Rumunije je reagovala na ovu situaciju intervenišući na tržištu kako bi obuzdala dalji pad nacionalne valute. Tokom ove intervencije, banka je potrošila najmanje sedam milijardi evra na stabilizaciju leja, kako bi umanjila pritisak na domaće tržište i osigurala povoljnije uslove za investitore.
Osim toga, Rumunija se suočava s najvećim budžetskim deficitom u Evropskoj uniji. Ovaj deficit je porastao sa 5,61 odsto BDP-a u 2023. na 8,65 odsto BDP-a u 2024. godini. Ovi podaci ukazuju na ozbiljnu fiskalnu krizu koja bi mogla imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost zemlje.
Troškovi servisiranja državnog duga su takođe veoma visoki, i to delimično zbog slabih kreditnih rejtinga zemlje. Agencija Fič je ranije Rumuniji dodelila rejting BBB-, dok su Standard i Purs (S&P) takođe zadržali isti rejting. Agencija Mudis dodelila je rejting Baa3. Sve tri agencije su nedavno smanjile izglede zemlje sa stabilnih na negativne, ukazujući na povećane rizike koji mogu uticati na buduće investicije i ekonomski rast.
U svetlu ovih događaja, investitori su izrazili zabrinutost zbog budućnosti Rumunije. Mnogi analitičari smatraju da bi politička nestabilnost mogla dodatno pogoršati već tešku ekonomsku situaciju, a time i otežati mogućnosti za oporavak. Naime, visoka inflacija i neizvesnost oko budućih ekonomskih politika dovode do smanjenja poverenja među potrošačima i investitorima.
Dok Rumunija ulazi u drugi krug predsedničkih izbora, mnogi su zabrinuti zbog mogućih posledica koje bi nova vlast mogla doneti. Mnogi se nadaju da će naredna administracija biti u stanju da stabilizuje ekonomiju i povrati poverenje investitora. U međuvremenu, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama i mesecima, dok zemlja nastavlja da se bori sa ekonomskim izazovima i političkim previranjima.
