Prema podacima centara za socijalni rad u Crnoj Gori, tokom prošle godine evidentirane su 633 prijave nasilja nad decom, što je zabrinjavajući trend koji ukazuje na ozbiljnost problema. Od ovog broja, 14 slučajeva se odnosi na seksualno nasilje, što dodatno naglašava hitnost potrebe za zaštitom najmlađih članova društva. U izveštaju Ministarstva socijalnog staranja, brige o porodici i demografije, navodi se da je broj dece žrtava porodičnog nasilja u procesuiranim predmetima iznosio 166.
Ove brojke su alarmantne i ukazuju na to da postoji porast nasilja u porodicama i među vršnjacima. Evidentirano je 118 slučajeva vršnjačkog nasilja, što predstavlja još jedan aspekt problema koji zahteva hitnu reakciju društva. U ovom kontekstu, Udruženje „Roditelji“ upozorava da ove statistike možda nisu konačne, jer se mnogi slučajevi nasilja ne prijavljuju, a žrtve često ne dobijaju potrebnu podršku.
Važno je napomenuti da nasilje nad decom može imati dugoročne posledice po njihovo mentalno i emocionalno zdravlje. Stručnjaci upozoravaju da deca koja su izložena nasilju mogu razviti različite psihološke probleme, uključujući anksioznost, depresiju i poremećaje u ponašanju. Takođe, ova deca mogu imati problema u socijalizaciji i obrazovanju, što može negativno uticati na njihov budući život.
S obzirom na ozbiljnost situacije, od ključnog je značaja da nadležne institucije, kao i društvo u celini, preduzmu korake kako bi zaštitili decu i pružili pomoć porodicama u krizi. Apeli udruženja i organizacija civilnog društva ukazuju na potrebu za boljom saradnjom između različitih sektora, uključujući obrazovanje, zdravstvo i socijalnu zaštitu, kako bi se stvorili efikasni mehanizmi za prevenciju i odgovor na nasilje nad decom.
Jedan od ključnih koraka u ovom procesu je edukacija roditelja i dece o pravima i načinima zaštite. Informisanje o tome kako prepoznati znakove nasilja i kako reagovati može biti od suštinske važnosti. Takođe, podrška stručnjaka, kao što su psiholozi i socijalni radnici, može pomoći u prevazilaženju trauma i u oporavku žrtava.
Pored toga, važno je raditi na jačanju sistema socijalne zaštite i obezbeđivanju resursa za podršku porodicama u riziku. To uključuje i podršku za roditelje, kako bi mogli da se nose sa stresom i izazovima koje donosi roditeljstvo. U tom smislu, programi koji nude savete i pomoć roditeljima mogu značajno doprineti smanjenju nasilja u porodici.
Takođe, potrebno je raditi na podizanju svesti u zajednici o problemu nasilja nad decom. Organizovanje kampanja za promociju nenasilnih obrazaca ponašanja i poboljšanje međuljudskih odnosa može doprineti smanjenju nasilja. Zajednice treba da budu aktivno uključene u zaštitu dece, a građani da prepoznaju svoju odgovornost u ovoj borbi.
U zaključku, podaci o nasilju nad decom u Crnoj Gori su alarmantni i zahtevaju hitnu reakciju svih aktera u društvu. Samo zajedničkim snagama, kroz edukaciju, podršku i aktivno delovanje, možemo stvoriti sigurnije okruženje za našu decu. Potrebno je delovati odmah, kako bismo obezbedili budućnost bez nasilja za najmlađe članove našeg društva.
