Naučnici širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država istražuju mogućnosti upotrebe robotskih pčela kao rešenja za opadajuće populacije prirodnih oprašivača. Ovaj problem postaje sve ozbiljniji, a cilj je razviti mikro-robote koji bi mogli pomoći matici pčela, koja je ključna za reprodukciju.
Na Univerzitetu u Gracu u Austriji, tim istraživača iz projekta RoboRoyale, koji je finansiran od strane Evropske unije, testira mikro-robote koji će ojačati zajednice pčela. Ovi roboti će imati zadatak da hrane, čiste i neguju maticu, kao i da pomažu u ravnomernoj distribuciji feromona unutar košnice. Rukovodilac projekta, Faršad Arvin, naglašava da cilj nije da se zamene pčele, već da se prilagode novim klimatskim uslovima koji prevazilaze sposobnost pčela da se prilagode.
Klimatske promene predstavljaju veliki izazov za pčele. Kratki topli periodi tokom zime mogu navesti pčele da se ponašaju kao da je proleće, što može imati katastrofalne posledice kada dođe do naglog zahlađenja. U takvim situacijama, roboti bi mogli pružiti podršku i sprečiti uginuće kolonije.
Slična istraživanja se sprovode i u Sjedinjenim Američkim Državama. Na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), inženjer Ji-Sjuan Sjao razvija robote veličine insekata koji su namenjeni oprašivanju useva. Ovi dronovi, koji su lakši od spajalice, mogu leteti brzinom do dva metra u sekundi i ostati u vazduhu više od 1.000 sekundi.
Istraživači naglašavaju da roboti ne bi trebali zameniti pčele, već ih dopuniti. Međutim, neki kritičari, uključujući predstavnicu ekološke organizacije Beelife, Sindi Adolf, upozoravaju da tehnološka rešenja ne bi trebala skrenuti pažnju sa dubljih promena koje su potrebne u poljoprivredi i odnosu čoveka prema prirodi. Pčelari, poput Klaudije Fernandes Gutijeres iz severne Španije, beleže da su košnice svake godine sve praznije. Kaže da je sve manje pčela, te da mnoge umiru tokom zime zbog nestabilnih vremenskih uslova.
Klimatske promene su važan faktor, ali nisu jedini uzrok opadanja broja oprašivača. Paraziti poput varoe i invazivni azijski stršljen, koji može dnevno da pojede i do 50 pčela, takođe predstavljaju veliki problem. Pesticidi su dodatni uzrok, zbog čega je Evropska unija uvela mere poput zabrane uvoza hrane sa ostacima neonikotinoida, hemikalija koje su izrazito štetne za pčele.
Naučnici već dugo upozoravaju na opadanje broja oprašivača, koji su ključni za ekosisteme i proizvodnju hrane. Prema novim regulativama, države članice EU do decembra 2026. godine moraju uspostaviti novi sistem praćenja vrsta oprašivača. Ipak, zaustavljanje negativnog trenda i dalje predstavlja veliki izazov.
Uprkos ovim teškoćama, razvoj robotskih pčela može pružiti nadu u borbi za očuvanje oprašivača. Ovi mikrosvetovi tehnologije nude potencijalna rešenja koja mogu pomoći u smanjenju pritiska na prirodne pčelinje zajednice. Međutim, važno je nastaviti raditi na unapređenju praksi u poljoprivredi i zaštiti prirodnog staništa kako bi se osigurao održiv opstanak pčela i drugih oprašivača.
U svetlu ovih izazova, ključno je shvatiti da inovacije poput robotskih pčela ne smeju biti viđene kao zamena za prirodne oprašivače, već kao dodatak koji može doprineti boljem razumevanju i očuvanju ovih vitalnih stvorenja. Ova tehnologija je korak napred u pravcu očuvanja biodiverziteta, ali ne zaboravimo da je suštinska promena u načinu na koji tretiramo prirodu ključna za postizanje dugoročnog rešenja.
