Video-snimci kreirani pomoću veštačke inteligencije, u kojima su glavni junaci voće i povrće prikazani u scenarijima inspirisanim rijaliti programima, sve više postaju viralni na TikToku, beležeći milionske preglede. Iako se čini da je ovaj sadržaj zabavan i neobičan, stručnjaci upozoravaju na potencijalno negativne posledice. Ovi video-snimci, koji se često nazivaju „Fruit Temptation“, preuzimaju elemente popularnog rijaliti formata „Ostvro iskušenja“, ali sa dodatnim naglaskom na stereotipe i seksualizaciju.
Direktorka Odseka za medijsku psihologiju Univerziteta Leven, Laura Vandenboš, naglašava da ovakvi sadržaji pojačavaju stereotipe o polovima i promovišu rodno zasnovano nasilje. U ovim video-snimcima, voće i povrće se predstavljaju kao antropomorfni likovi koji učestvuju u ljubavnim i porodičnim dramama, što privlači pažnju korisnika, ali istovremeno može uticati na oblikovanje stavova i vrednosti kod gledalaca, posebno kod mladih.
Jedan od ključnih problema ovih sadržaja je što nisu podložni strogim pravilima kao tradicionalni mediji. Algoritmi društvenih mreža kao što je TikTok dodatno pojačavaju vidljivost ovakvih video-snimaka, jer se korisnicima preporučuju slični sadržaji. Na osnovu analize, što više korisnici gledaju ovakve video-snimke, to su algoritmi skloni da im nude sve ekstremnije verzije istih.
U nekim slučajevima, video-snimci favorizuju bogatstvo i fizički izgled kao ključne faktore u međusobnim odnosima, a u drugim se pojavljuju narativi sa rasističkim i homofobnim elementima. Profesor komunikacionih nauka sa Univerziteta u Antverpenu, Aleksander Dust, ističe kako algoritmi mogu voditi ka sve ekstremnijem sadržaju, što može dodatno uticati na percepciju mladih ljudi o svetu oko njih.
Osim toga, ovi video-snimci često uključuju prikaze nasilja i uznemirujućih scena, koji, iako privlače pažnju, mogu imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje gledalaca. Stručnjaci naglašavaju da ponavljanje ovih poruka može pojačati njihov uticaj, posebno među mlađom publikom koja je sklonija usvajanju tradicionalnih rodnih uloga i stereotipa.
Profesor Dust ukazuje na to da se promenila kulturna klima, jer su ovakve poruke danas lakše prihvaćene na društvenim mrežama nego ranije. Anonimnost autora ovih video-snimaka dodatno komplikuje situaciju, jer je teško identifikovati ko je odgovoran za stvaranje ovakvog sadržaja. Mnogi od njih koriste scenarije i uputstva koja se dele na platformama kao što je Reddit, uz pomoć dostupnih alata za veštačku inteligenciju.
Stručnjaci ističu da je cilj ovakvih sadržaja često ostvarivanje velikog broja pregleda i prihoda, kako za autore, tako i za same platforme koje ih hostuju. Iako je teško direktno meriti njihov uticaj, sagovornici se slažu da bi algoritmi, učestalo ponavljanje poruka i laka dostupnost alata za generisanje sadržaja trebali privući veću pažnju platformi i nadležnih institucija.
U zaključku, dok video-snimci sa voćem i povrćem možda izgledaju kao nevin oblik zabave, njihova sposobnost da oblikuju percepcije i ponašanja kod mladih je ozbiljna briga. Potrebna je veća svest i odgovornost kako bi se osiguralo da sadržaj koji se deli na društvenim mrežama ne šteti razvoju pozitivnih vrednosti i stavova među korisnicima. Važno je da se nastavi dijalog o ovim pitanjima kako bi se stvorilo sigurnije okruženje za sve korisnike društvenih mreža.
