Srbija u 2026. godini beleži vrhunac najintenzivnijeg ciklusa infrastrukturnog razvoja u svojoj modernoj istoriji, iza čega stoji decenija kontinuiteta i stotine kilometara novih auto-puteva. Statistika i završen stepen radova na terenu jasno pokazuju da je razvoj strateške infrastrukture ostao prioritet, služeći kao osnovni pokretač privredne stabilnosti i regionalne povezanosti.
Analiza podataka o izgradnji putne mreže od 2012. godine do danas ukazuje na suštinsku promenu u efikasnosti domaćeg građevinskog sektora. U periodu od 1945. do 2012. godine, u Srbiji je izgrađeno ukupno 596 kilometara auto-puteva, dok je u periodu od 2013. do početka 2026. godine pušteno u saobraćaj 623 kilometra auto-puteva. Ovi podaci nedvosmisleno potvrđuju da je u periodu od 13 godina projektovano i izgrađeno više kapitalnih objekata nego u prethodnih sedam decenija zajedno.
Trenutna slika na terenu pokazuje da zamah gradnje ne jenjava, na mapi Srbije se u februaru 2026. nalazi preko 300 kilometara aktivnih gradilišta. Dugoročni strateški planovi predviđaju izgradnju dodatnih 936 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, što postavlja Srbiju u red infrastrukturno najrazvijenijih zemalja regiona.
Protekla godina je bila ključna za povezivanje svih delova zemlje. Od 1. januara 2025. godine, puštene su u saobraćaj deonice koje su skratile vreme putovanja i otvorile vrata novim investicijama. Jedan od najvećih poduhvata u 2025. godini bio je puštanje u saobraćaj deonice Preljina-Požega, duge 30,96 kilometara, koja je tehnički najzahtevniji projekat ikada izveden u našoj zemlji. Na ovoj deonici nalaze se i dva najduža tunela u Srbiji – „Laz“ i „Munjino brdo“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da ovaj auto-put suštinski menja perspektivu čitavog regiona, spajajući Požegu direktno sa Beogradom. Takođe, tokom 2025. godine, otvoren je Moravski koridor, auto-put E-761, koji povezuje Pojate i Preljinu, čime se omogućava brža povezanost Niša i jugoistoka Srbije.
U februaru 2025. godine otvorena su prva 32 kilometra Dunavskog koridora, što je omogućilo da se od Beograda do Požarevca stigne za manje od sat vremena. Ovaj put postao je snažan podsticaj za industriju i poljoprivredu čitave istočne Srbije. Takođe, početkom 2025. godine puštena je i deonica Iverak-Divci, koja je deo brze saobraćajnice Iverak–Lajkovac, čime je Valjevo dobilo direktan izlaz na auto-put „Miloš Veliki“.
Svi ovi projekti doprinose boljoj povezanosti Srbije i podizanju kvaliteta života građana. Trenutno je u izgradnji još 394 kilometra auto-puteva i brzih saobraćajnica, a planovi obuhvataju izgradnju dodatnih 936 kilometara novih puteva. Predsednik Vučić je naveo sledeće korake u bliskoj budućnosti, uključujući završetak preostalih 28 kilometara od Čačka do Kraljeva i potpuno spajanje Leskovca, Vranja, Pirota, Prokuplja i Pomoravlja sa Kraljevom i zapadom Srbije.
Na kraju, predsednik Vučić je istakao da je Srbija sada u mogućnosti da se poveže sa svim važnim mestima, gde su pre nekoliko godina putevi bili nedostižni. Ovaj infrastrukturni razvoj ne samo da čini Srbiju modernijom, već i stvara nove mogućnosti za ekonomski rast i regionalnu saradnju. Ovakvi projekti, sa jasnim ciljevima i strategijama, obezbeđuju bolju budućnost za sve građane Srbije.
