Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da nemačko sponzorstvo rezolucije o Srebrenici, koja je usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u maju prošle godine, predstavlja deo šire strategije za slabljenje pozicije srpskog naroda. U svom izlaganju, Dodik je naglasio da ova situacija ukazuje na postojanje dugoročnog cilja da se srpski narod demonizuje i oslabi, kako bi se olakšalo jačanje drugih naroda u regionu. Ove tvrdnje izneo je tokom premijere drugog dela dokumentarnog filma „Anatomija obmane – Srebrenica“, koji je emitovan na televizijskim kanalima u Srbiji.
Dodik je istakao da nemačko sponzorstvo rezolucije ne može biti shvaćeno kao isključivo politički čin, već i kao deo istorijskog revanšizma zbog nemačkog poraza u Prvom i Drugom svetskom ratu. „To govori o tome da njihovi ciljevi nisu ograničeni vremenom i da oni imaju jedan i jedinstven cilj, a to je da satanizuju i dovoljno oslabe poziciju srpskog naroda,“ rekao je Dodik, dodajući da se na taj način želi stvoriti situacija u kojoj bi se Srbima mogla „svetiti“.
Dodik je takođe ukazao na to da su Srbi, bez obzira na žrtve koje su podneli, predstavljali ključni faktor u nemačkom porazu tokom oba svetska rata. „I tu negde stoluje njihova želja da budu sponzori takve jedne priče,“ rekao je on. Ove reči odražavaju Dodikovu percepciju o ulozi Srbije i srpskog naroda u istorijskim događajima, kao i o trenutnim političkim tenzijama.
Na pitanje o navodima o „lokalnom genocidu“, Dodik je izrazio zabrinutost da se ovakve tvrdnje, koje dolaze iz međunarodnih krugova, koriste da bi se degradirao pojam genocida. Prema njegovim rečima, ovakve definicije svode pojam genocida na „politikanstvo i politički čin, i ništa drugo“. Ovaj stav Dodik smatra opasnim jer može dovesti do daljeg osipanja značaja i težine samog pojma genocida, koji je od suštinske važnosti za razumevanje i procesuiranje ratnih zločina.
Film „Anatomija obmane – Srebrenica“, koji je u produkciji Centra za društvenu stabilnost, bavi se pitanjima interpretacije događaja u Srebrenici i šire, sa fokusom na ulogu međunarodnih institucija i medija u oblikovanju narativa o ratu u Bosni i Hercegovini. Ovaj dokumentarac pruža platformu za različite poglede na složena pitanja koja se tiču identiteta, istorije i pravde u regionu.
Premijera drugog dela filma izazvala je različite reakcije u javnosti, s obzirom na osjetljive teme koje se obrađuju. Dok neki smatraju da je film važan doprinos razumevanju složenih istorijskih i političkih okolnosti, drugi ga vide kao pokušaj da se reinterpretira istorija i minimizira zločine počinjene u toku rata.
Dodikove izjave i dokumentarni film dodatno su podstakli debate o ulozi međunarodne zajednice u postkonfliktnom razdoblju i o tome kako se istina o prošlosti može oblikovati kroz različite narative. Takođe, otvorena su pitanja o tome kako će se ovakvi stavovi odraziti na buduće političke odnose unutar Bosne i Hercegovine i u širem regionalnom kontekstu.
S obzirom na trenutnu situaciju i tenzije, jasno je da će ovakvi događaji nastaviti da izazivaju rasprave i polemike, dok se društvo suočava sa nasleđem rata i pokušajem izgradnje stabilne budućnosti. U tom smislu, važno je da se svi akteri uključe u konstruktivan dijalog kako bi se prevazišle istorijske podele i izgradila zajednička budućnost.
