Ministarstvo pravde Crne Gore planira da u Krivični zakonik uvede novo krivično delo – teški govor mržnje, za koje će biti propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Ovu novinu je saopštio resorni ministar Bojan Božović tokom saslušanja na skupštinskom odboru za rodnu ravnopravnost, gde je takođe prisustvovala i ministarka kulture i medija Tamara Vujović. Tema ovog saslušanja bila je „Sajber nasilje nad ženama u politici“.
Ministar Božović je istakao da ekspanzija sajber nasilja, govora mržnje na društvenim mrežama i zloupotreba prava na slobodu izražavanja dovela do toga da u javnom medijskom životu ne postoji poslanica ili predstavnica javne reči koja nije pretrpela određeni vid mizoginije ili uvreda. Ova situacija ukazuje na ozbiljan problem koji se mora rešavati kako bi se zaštitili svi građani, a posebno žene koje se bave politikom.
U okviru novog nacrta Krivičnog zakonika, teški govor mržnje će se definisati kao krivično delo koje se ispoljava prema pripadnicima određenih grupa ili njihovim članovima, na osnovu nacionalne ili etničke pripadnosti, rasi, veroispovesti, državljanstvu, polu ili jeziku. Ova definicija obuhvata širok spektar mogućih uvreda i napada koji se mogu javiti u javnom diskursu, a cilj je stvoriti sigurnije okruženje za sve.
Ministar Božović je naglasio da će novo krivično delo omogućiti procesuiranje svih koji javno ispoljavaju mržnju prema određenim grupama. Prema njegovim rečima, to će biti nadležnost osnovnog državnog tužilaštva i Osnovnog suda. „Mislim da je vreme da se stane na kraj takozvanom junačenju po društvenim mrežama i da damo reakciju kakvu treba,“ rekao je Božović, ukazujući na urgentnost problema.
Ministarka kulture i medija Tamara Vujović je dodala da zabrinjava porast mizoginih napada, uvreda i govora mržnje koji se ženama upućuju putem društvenih mreža i digitalnih platformi, isključivo zbog njihove angažovanosti u politici. Ova vrsta nasilja ne samo da utiče na pojedince, već i na društvo u celini, jer obeshrabruje žene da učestvuju u javnom životu i donose odluke koje se tiču zajednice.
Povećanje nasilja nad ženama u političkoj sferi postalo je ozbiljna tema o kojoj se mora otvoreno razgovarati. U Crnoj Gori, kao i u mnogim drugim zemljama, žene se suočavaju sa brojnim preprekama kada je reč o njihovoj političkoj participaciji. Ovaj problem je dodatno pogoršan digitalizacijom i širenjem društvenih mreža, koje često služe kao platforme za diskriminaciju i nasilje.
Uvođenje teškog govora mržnje kao krivičnog dela u Krivični zakonik predstavlja važan korak ka zaštiti prava žena i stvaranju sigurnijeg okruženja za sve građane. Ova reforma može doprineti smanjenju nasilja nad ženama u politici i podsticati veće učešće žena u javnom životu.
S obzirom na sve veću prisutnost nasilja i govora mržnje u savremenom društvu, važno je da institucije prepoznaju ovaj problem i reaguju na odgovarajući način. Edukacija i svest o ovim pitanjima su od ključnog značaja za prevenciju i suzbijanje nasilja nad ženama. Takođe, važno je da se svi građani uključe u borbu protiv ovih pojava, kako bi se stvorilo inkluzivnije i pravednije društvo.
Očekuje se da će nova regulativa doprineti jačanju pravne zaštite i pružanju sigurnosti ženama u politici, ali i u svakodnevnom životu. U svetu gde je govor mržnje sve prisutniji, ovakve mere su neophodne za očuvanje demokratskih vrednosti i ljudskih prava. U tom smislu, nastavak dijaloga i saradnje između ministarstava, nevladinih organizacija i građana je ključan za uspeh ovih inicijativa.
