U rudnicima širom sveta, od Južne Afrike do Kine, kao i u domaćim rudnicima u Boru i Majdanpeku, rudari obezbeđuju zlato koje postaje sve traženije u globalnoj trci za sigurnošću. U trenutku kada svet ponovo prolazi kroz geopolitičke napetosti i ekonomsku nestabilnost, cena zlata je dostigla rekordnu visinu od 3.508,50 dolara po finoj unci. Ovaj nagli porast cene zlata, koji je premašio granicu od 3.500 dolara, predstavlja rast od više od 30% samo u ovoj godini.
Zlato je kroz istoriju služilo kao utočište za imovinu u vremenima krize. Iako je nedavno smatran zastarelim u digitalnoj eri, sada ponovo dobija na značaju, što ukazuje na krhkost savremenog finansijskog sistema. Prvi uzrok ovog poskupljenja je pritisak američkog predsednika Donalda Trampa na Federalne rezerve (Fed). Tramp je pokušao da otpusti guvernerku Lisu Kuk, što je izazvalo dodatne tenzije na tržištu. Analitičarka Helen Amos iz BMO ističe da tržište sada više zabrinjava snaga institucija u SAD-u nego što je to bio slučaj ranije.
Ovaj pritisak na Fed doveo je do slabljenja američkog dolara, koji je pao na najniži nivo u više od mesec dana, čineći zlato jeftinijim za strane kupce i dodatno podstičući njegovu cenu. Trampovo otpuštanje Kuk, koje je dovelo i do sudskog postupka, pokrenulo je kontinuirani rast cene zlata. Očekivanja da će Fed smanjiti kamatne stope na sastanku 17. septembra dodatno doprinose optimizmu investitora, a trgovci procenjuju 90% šanse za smanjenje kamatnih stopa.
Zlato kao imovina bez fiksnog prinosa posebno cveta u okruženju niskih kamata, jer investitori beže od obveznica i akcija u potrazi za većim profitima. Nedavni izveštaji o potrošnji u SAD dodatno su pojačali ove prognoze, dok se čeka izveštaj o zaposlenosti koji bi mogao otkriti slabosti ekonomije. U Srbiji, Narodna banka takođe koristi zlato kao sigurnu luku, sa deviznim rezervama od 24 milijarde evra, od čega je 4,7 milijardi u zlatu.
Globalna trgovina je pod pritiskom, a Trampove tarife su dodatno uzdrmale tržište zlata. Iako su zlato i srebro trenutno izuzeti od tarifa, nedavna odluka američke carine da ih oporezuje izazvala je paniku. Ove geopolitičke tenzije, zajedno sa strahovima od inflacije i slabosti američke ekonomije, podstiču potražnju za zlatom. Centralne banke, uključujući Kinu, Indiju i Tursku, postale su značajni kupci zlata, diversifikujući svoje rezerve daleko od dolara.
U Indiji, penzioni fondovi traže odobrenje za ulaganje u zlatne ETF-ove, što pokazuje da visoke cene ne obeshrabruju potražnju. Srebro, koje se često naziva „siromašnim rođakom“ zlata, takođe beleži rast. Analitičari smatraju da bi srebro moglo biti sledeći cilj Trampovih tarifa, što dodatno podstiče njegovu cenu.
Prognoze za cenu zlata su optimistične, sa očekivanjima da bi mogla dostići 3.600 dolara do kraja godine. Mark Hefele iz UBS Global Wealth Management predviđa čak 3.700 dolara do juna sledeće godine, a neki analitičari, poput Petera Šifa, predviđaju da bi cena mogla dostići i 6.000 dolara po unci do 2026. godine. U Evropi, pritisak na obveznice takođe ukazuje na povećane prinose, što dodatno komplikuje situaciju.
Zlato, koje je gotovo udvostručilo svoju vrednost od početka 2023. godine, ostaje simbol sigurnosti u nesigurnim vremenima. Kako investitori čekaju podatke o zaposlenosti, priča o zlatu kao sigurnoj luci nastavlja da se razvija, podsećajući nas na njegovu važnost u svetu u kojem se dolari slabe, a institucije suočavaju sa izazovima. U ovom kontekstu, zlato ostaje najbliže idealu sigurnosti.
