Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke za 2025. godinu beleži značajan pad broja zahteva za azil, dok se istovremeno beleži porast deportacija. Nemački ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Dobrint, smatra da su ovi trendovi potvrdili njegov pristup i politiku, prema izveštaju magazina Špigel.
Prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, broj prvih zahteva za azil u 2025. godini smanjen je za 51% u odnosu na 2024. godinu, odnosno za 66% u poređenju sa 2023. godinom. Ove promene ukazuju na značajan pad interesa za azil među migrantima, što je u suprotnosti sa prethodnim godinama kada je Nemačka bila jedna od glavnih destinacija za izbeglice i migrante.
Jedan od ključnih faktora ovog smanjenja može biti i pojačana kontrola granica, koju je od oktobra 2023. godine inicirala tadašnja ministarka unutrašnjih poslova, Nensi Fezer, a koju je dodatno ojačao njen naslednik Dobrint. Ove mere su dovele do smanjenja broja ljudi koji uspevaju da uđu u zemlju i podnesu zahtev za azil.
Pored toga, broj deportacija iz Nemačke je porastao za 20% u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje na strožiji pristup vlasti prema migrantima koji ne ispunjavaju uslove za boravak. Evropska komisija je takođe zabeležila rekordni broj deportacija iz cele Evropske unije, što dodatno naglašava promene u migracionim politikama širom kontinenta.
U 2025. godini, ukupan broj prvih zahteva za azil smanjen je na 113.236, što predstavlja drastičan pad u poređenju sa 229.751 zahtevom iz 2024. i 329.120 iz 2023. godine. Ovaj trend jasno ukazuje na to da je Nemačka, nekada privlačna destinacija za migrante, postala manje dostupna.
Rekordan broj zahteva za azil u Nemačkoj zabeležen je 2016. godine, kada je podneto 722.370 prvih zahteva. Mnogi od tih zahteva dolazili su od ljudi iz ratom zahvaćene Sirije, koji su se tada suočavali s teškim okolnostima u svojim zemljama. U to vreme, stopa odobravanja zaštite iznosila je više od 60%, što je dodatno motivisalo mnoge da potraže azil.
Međutim, u narednim godinama, broj zahteva je opadao, a 2020. godine zabeležen je broj od 102.581 zahteva. Ovaj trend opadanja nastavljen je i tokom 2021. i 2022. godine, a sada se čini da su dodatni faktori, poput pojačanih graničnih kontrola i restriktivnijih mera u drugim zemljama, uticali na smanjenje broja novih zahteva.
Dobrint ističe da trenutna situacija predstavlja „jasan signal iz Nemačke“ o tome da se migraciona politika u Evropi menja. To uključuje konkretne mere kao što su obustava spajanja porodica i ukidanje ubrzanih procesa naturalizacije, što dodatno otežava migraciju i asimilaciju novih dolazaka.
Nedavni događaji, uključujući promene u vođstvu u Siriji, takođe su uticali na smanjenje broja Sirijaca koji traže azil u Nemačkoj. Sa završetkom ere Bašara al Asada, manje ljudi odlučuje da napusti Siriju, što se odražava na ukupne brojke.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke navodi da su ovi trendovi rezultat „preokreta u migracionoj politici“ savezne vlade, koji je postao sve stroži u poslednjim godinama. S obzirom na sve veće izazove sa migracijom, izgledno je da će se ovakvi trendovi nastaviti, a Nemačka će možda morati da preispita svoje politike kako bi se prilagodila novim okolnostima u regionu i šire.
