Ogromni požari, uzrokovani klimatskim promenama, uzrokovali su rekordni gubitak šuma širom sveta u 2024. godini, prema izveštaju organizacije „World Resources Institute“ (WRI) i Univerziteta Merilend. Samo u tropskim šumama izgubljeno je 6,7 miliona hektara, što predstavlja porast od 80% u odnosu na prethodnu godinu, a površina koja je izgubljena približna je veličini Paname.
Glavni uzrok ovih požara bio je Brazil, koji se suočio sa najgorom sušom ikada zabeleženom u Amazoniji, otežavajući tako kontrolu požara pred klimatski samit zakazan za novembar. Ovo je prvi put u istoriji kada su požari postali vodeći uzrok gubitka tropskih šuma, što predstavlja značajnu prekretnicu za ekosistem koji prirodno ne bi trebao da gori. Stručnjaci ističu da je Latinska Amerika posebno pogođena, a Amazonija je zabeležila najveći gubitak primarnih šuma od 2016. godine.
U Brazilu je izgubljeno 2,8 miliona hektara šuma, više nego u bilo kojoj drugoj zemlji, i to je prekinulo napredak postignut 2023. godine, kada je predsednik Luiz Inasio Lula da Silva obećao zaštitu amazonske prašume. Andre Lima iz brazilskog Ministarstva za životnu sredinu izjavio je da je ovo bez presedana i da je potrebno prilagoditi sve politike novoj stvarnosti, naglašavajući da su požari sada prioritet.
Bolivija je zabeležila porast gubitka šuma od 200% i pretekla je Demokratsku Republiku Kongo po obimu gubitka tropskih šuma, uprkos tome što ima manje od polovine šumskih površina te afričke zemlje. Uzroci gubitka šuma uključuju sušu, požare i širenje poljoprivrede koje je podstaknuto vladinim merama. Slični trendovi mogu se primetiti i u Meksiku, Peruu, Nikaragvi i Gvatemali, dok su oružani sukobi u Kolumbiji i Kongu dodatno pogoršali situaciju, jer su oružane grupe koristile prirodne resurse.
Van tropskih područja, šume u Kanadi i Rusiji takođe su zabeležile rekordan gubitak drveća – po 5,2 miliona hektara u svakoj zemlji – zbog požara koji su izmakli kontroli. Rod Tejlor iz WRI upozorio je da, iako će se lideri okupiti u brazilskom gradu Belemu radi klimatskog samita, nedostaju efikasni mehanizmi za finansiranje očuvanja. On je naglasio da je trenutno isplativije seći šume nego ih sačuvati.
Ovaj alarmantni izveštaj ukazuje na hitnu potrebu za delovanjem na globalnom nivou kako bi se sprečili dalji gubici šuma, koji imaju direktan uticaj na biodiverzitet, klimatske promene i životne uslove ljudi. Gubici šuma ne utiču samo na prirodni svet, već i na ljude koji zavise od ovih ekosistema za svoj opstanak. Postavlja se pitanje kako će međunarodna zajednica reagovati na ove izazove i koje mere će biti preduzete da se obezbedi zaštita poslednjih preostalih šuma na planeti.
Sve veći broj stručnjaka upozorava da bez hitnih i odlučnih akcija, svet bi mogao doći u situaciju u kojoj će biti teško ili nemoguće povratiti izgubljene šume. Time će se dodatno pogoršati klimatska kriza, koja već uzima danak u obliku ekstremnih vremenskih pojava i gubitka biodiverziteta. U tom kontekstu, važno je razumeti interakciju između ljudskih aktivnosti i prirode, kao i razviti strategije koje će omogućiti održivo upravljanje prirodnim resursima.
Kako bi se osigurao održiviji pristup upravljanju šumama, neophodno je uključiti lokalne zajednice, pružiti im podršku i resurse za očuvanje šuma, kao i razviti ekonomske modele koji će incentivisati očuvanje prirodnih resursa umesto njihove eksploatacije. Samo zajedničkim naporima možemo se nadati da ćemo zaštititi ovo dragoceno bogatstvo i obezbediti zdraviju planetu za buduće generacije.
