Rejting francuskog predsednika Emanuela Makrona pao je na 25 odsto u decembru, što je najniži nivo od njegovog stupanja na funkciju 2017. godine. Ovi podaci su rezultat najnovijeg istraživanja javnog mnjenja koje je sprovela agencija Toluna/Harris Interactive za francuski informativni tv kanal LCI. Nakon blagog porasta u novembru, kada je njegova popularnost dostigla 29 odsto, Makron je izgubio četiri procentna poena u decembru.
Ovaj pad popularnosti objašnjava se preusmeravanjem pažnje sa međunarodnih pitanja na unutrašnju politiku Francuske. U trenutnoj situaciji, mnogi građani osećaju nezadovoljstvo zbog različitih politika koje je Makron sproveo, a naročito zbog ekonomskih pritisaka i inflacije koja je pogodila zemlju.
Prema istom istraživanju, samo 37 odsto Francuza planira da gleda tradicionalne predsedničke čestitke na kraju godine, što predstavlja smanjenje u odnosu na prethodne godine (40 odsto u 2024. i 43 odsto u 2023. godini). Ovaj trend pokazuje sve veće nezadovoljstvo građana prema trenutnoj vlasti i njenim akcijama.
Osim Makrona, i drugi ključni političari beleže pad popularnosti. Premijer Francuske, Sebastijan Lekornu, zabeležio je blagi pad na 34 odsto, dok su među članovima vlade, ministar pravde Žeral Darmanen imao najbolji rezultat sa 38 odsto, ministar unutrašnjih poslova Loren Nunez sa 28 odsto, i ministarka kulture Rašida Dati sa 24 odsto.
S druge strane, ministar zadužen za ekološke promene, Matje Lefevr, zabeležio je rast od jednog procentnog poena, sa 14 odsto na 15 odsto, što ukazuje na rastući interes javnosti za ekološke teme i promene u toj oblasti.
U samom vrhu političkog barometra nalazi se lider ekstremne desnice, Žordan Bardela, sa 42 odsto, dok je liderka Nacionalnog okupljanja, Marin le Pen, pala na 39 odsto. Ovi rezultati ukazuju na promenljive političke preferencije u zemlji, gde se desne stranke sve više pozicioniraju kao ozbiljna alternativa aktuelnoj vlasti.
Na trećem mestu su Bruno Retajo, lider desničarskog republikanskog bloka, i Marion Marešal, oboje sa 30 procenata. Ovi podaci ukazuju na to da desnica u Francuskoj, posebno ekstremna desnica, dobija na popularnosti, dok se aktuelna vlast suočava sa sve većim izazovima.
Istraživanje je sprovedeno između 22. i 23. decembra 2025. godine na uzorku od 1.099 osoba, uz marginu greške od 1,4 do 3,1 procenta. Ovi rezultati predstavljaju značajnu indikaciju trenutnog stanja u francuskoj politici, sa naglaskom na nezadovoljstvo građana koje može imati ozbiljne posledice po buduće izbore.
U svetlu ovih podataka, analitičari upozoravaju da Makron i njegova vlada moraju hitno preispitati svoje politike i komunikaciju sa javnošću kako bi pokušali da povrate izgubljeno poverenje građana. Sa predstojećim izborima, jasno je da će ofanziva opozicije rasti, a trenutna vlada će morati da se suoči s realnošću političkih promena koje dolaze.
Ukoliko se situacija ne promeni, postoji mogućnost da će naredni izbori doneti značajne promene u strukturi vlasti u Francuskoj. Građani traže odgovore i rešenja koja će im omogućiti bolji život, a trenutna vlast mora delovati brže i efikasnije kako bi zadovoljila te zahteve. U suprotnom, mogla bi se suočiti s ozbiljnim posledicama na političkoj sceni.
