Beograd – Kompanije koje uvoze na tržište Evropske unije suočiće se sa novim obavezama od 1. januara 2025. godine, kada će biti u obavezi da plaćaju karbonsku taksu u iznosu do 70 evra po toni proizvoda. Takođe, biće dužne da podnose izveštaje o emisijama ugljenika u proizvodnji svojih dobavljača. Ova nova regulativa, prema informacijama iz Privredne komore Srbije, uticaće na oko 500 kompanija iz naše zemlje, pretežno iz prerađivačkog sektora.
Pomoćnica direktora sektora Udruženja privrede PKS, Tanja Lindel, istakla je da će ove kompanije biti obavezne da kreiraju godišnje izveštaje o emisijama ugljenika. „Karbonska taksa je zapravo direktiva Evropske unije, poznata pod skraćenicom CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), što na srpskom znači prekogranično oporezivanje ugljenika, odnosno emisija sa efektom staklene bašte. Ova direktiva se može smatrati carinskim zakonom ili delom oporezivanja Evropske unije. Neki smatraju da je to i politički mehanizam za prekogranično oporezivanje ugljenika, a za naše privrednike to predstavlja jednu od obaveza u lancu snabdevanja“, dodala je Lindel.
Prema njenim rečima, kompanije će morati da se prilagode novim zahtevima, što podrazumeva dodatne troškove i administrativne obaveze. Za mnoge privrednike, to može predstavljati značajan izazov, s obzirom na to da će morati da obezbede precizne podatke o emisijama ugljenika za sve proizvode koje uvoze. Ovo može dovesti do povećanja cena proizvoda, kao i do promene u strukturi snabdevanja.
Lindel je upozorila da će se ovakvi zahtevi, osim na domaće kompanije, odraziti i na njihove evropske partnere, jer će uvoznici biti pod pritiskom da smanje emisije ugljenika kako bi izbegli dodatne troškove. Očekuje se da će ovo uticati na konkurentnost srpskih firmi na evropskom tržištu, posebno onih koje ne budu u mogućnosti da adekvatno izmere i izveštavaju o svojim emisijama.
Osim toga, postavlja se pitanje kako će Srbija kao zemlja reagovati na ovu direktivu i da li će uvesti dodatne mere ili podsticaje kako bi pomogla svojim kompanijama da se prilagode novim zahtevima. Mnogi ekonomisti smatraju da bi Srbija mogla razmotriti razvoj strategija za smanjenje emisija ugljenika, kako bi se olakšao prelaz na održivije prakse, ali i kako bi se očuvala konkurentnost domaćih proizvođača.
Uvođenje karbonske takse može imati dalekosežne posledice, ne samo na privredu, već i na životnu sredinu. U cilju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, Evropska unija postavlja visoke standarde za sve kompanije koje žele da posluju na njenom tržištu. To znači da će se sve više kompanija morati fokusirati na održive prakse, u cilju smanjenja svog ekološkog otiska.
Privredna komora Srbije predviđa da će mnoge kompanije biti prinuđene da investiraju u nove tehnologije i inovacije kako bi smanjile emisije, što može otvoriti nova radna mesta i podstaći razvoj zelenih tehnologija. Međutim, to će takođe zahtevati značajna finansijska ulaganja i prilagođavanje poslovnih modela.
U zaključku, očekuje se da će karbonska taksa imati značajan uticaj na srpske kompanije koje izvoze na tržište Evropske unije. Prilagođavanje novim regulativama biće ključno za očuvanje konkurentnosti i održivog rasta, ali i za ispunjavanje ciljeva smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Kompanije će morati da se suoče sa izazovima, ali i prilikama koje dolaze s ovom novom regulativom.
