Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da će članice Evropske unije biti obavezne da ispune specifične reformske ciljeve kako bi im se odobrila sredstva iz sledećeg dugoročnog budžeta evropskog bloka. Ova izjava dolazi u trenutku kada se EU priprema za raspodelu sredstava iz Višegodišnjeg finansijskog okvira (VFO) koji iznosi 1,2 biliona evra.
„Svaka tranša finansiranja biće dodeljena kada se postignu dogovoreni ciljevi,“ naglasila je fon der Lajen, dodajući da će ovaj sistem predstavljati snažan podsticaj za članice da ispune svoje obaveze. Ova inicijativa ima za cilj da osigura da se sredstva koriste na efikasan način, kako bi se postigao napredak u reformama i razvoju.
Evropska komisija planira da se oslanja na iskustvo iz evropskog fonda za oporavak od pandemije, koji iznosi 648 milijardi evra. Ovaj fond je obezbedio kredite i bespovratna sredstva u zamenu za sprovođenje reformi, što bi moglo poslužiti kao model za buduće raspodele sredstava.
U sklopu svojih najava, fon der Lajen je takođe ukazala na nameru da modernizuje dva najznačajnija i politički najosetljivija programa EU: Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) i Kohezionu politiku. ZPP pruža subvencije poljoprivrednicima, dok Koheziona politika podržava ekonomski razvoj i investicije u manje razvijenim regionima.
Ova dva programa zajedno čine otprilike dve trećine ukupnog budžeta EU, što ukazuje na njihov značaj za stabilnost i razvoj unije. Predložene reforme bi mogle doneti značajne promene u načinu na koji se sredstva raspodeljuju i kontroli nad tim procesom.
Međutim, revizija budžetske kontrole može dodatno pogoršati postojeće nesuglasice među državama članicama. Bogatije države, posebno one u severnoj i zapadnoj Evropi, podržavaju princip „novac za reforme“, dok siromašnije zemlje na jugu i istoku EU izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvih mera.
Ekonomski analitičari ukazuju da bi implementacija ovih reformi mogla izazvati dodatne tenzije unutar EU, s obzirom na različite ekonomske kapacitete i prioritete članica. Dok neki traže veću kontrolu i odgovornost u korišćenju sredstava, drugi se boje da bi to moglo značiti smanjenje finansijske pomoći za najugroženije regione.
U ovom kontekstu, fon der Lajen je naglasila važnost zajedničkog pristupa i saradnje među članicama, ističući da je jedino zajedničkim naporima moguće ostvariti ciljeve koje EU postavlja pred sebe. „Moramo se ujediniti kako bismo osigurali da svaka država članica dobije priliku da se razvija i napreduje,“ rekla je ona.
Uprkos izazovima koje donose ove reforme, fon der Lajen veruje da će novi sistem doneti dugoročne koristi za sve članice EU. „Naš cilj je da stvorimo pravedniji i održiviji sistem koji će omogućiti svim državama članicama da napreduju,“ zaključila je ona.
Ova inicijativa dolazi u vreme kada se EU suočava s brojnim izazovima, uključujući ekonomske posledice pandemije, klimatske promene i geopolitičke tenzije. Reforma budžetskog sistema može značiti ključnu promenu u načinu na koji EU funkcioniše, a efekti ovih reformi će se verovatno osećati u godinama koje dolaze.
U svakom slučaju, pred EU je izazov da pronađe ravnotežu između potreba razvijenih i manje razvijenih država članica, kako bi se osiguralo da svi imaju koristi od zajedničkih resursa i politika.
