Astronomi su nedavno otkrili novi objekat koji dolazi izvan našeg Sunčevog sistema, krećući se ka Suncu brzinom od oko 240.000 km/h. Ovaj veliki, smrznuti objekat, sastavljen od leda i prašine, pruža retku priliku za proučavanje nebeskog tela koje je moglo nastati u blizini druge zvezde, možda čak i pre mnogo milijardi godina, u ranim danima Mlečnog puta.
Objekat je nazvan 3I/ATLAS, pri čemu „3I“ označava da je to tek treći do sada otkriveni međuzvezdani objekat, dok „ATLAS“ predstavlja sistem teleskopa koji ga je otkrio (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System). Zbog znakova kometske aktivnosti, ovaj objekat takođe nosi oznaku C/2025 N1 (ATLAS).
Astronom Lari Deno sa Univerziteta na Havajima, jedan od glavnih istraživača ATLAS-a, ističe da je isprva izgledao kao običan asteroid u blizini Zemlje, te da nije bilo naznaka da je međuzvezdanog porekla. Međutim, precizna merenja njegove putanje i brzine otkrila su da je 3I/ATLAS morao doći izvan Sunčevog sistema, jer normalna gravitacija Sunca ne može da ubrza telo na toliku brzinu. Takođe, simulacije su pokazale da na njegovoj putanji nije bilo bližih susreta sa planetama.
Do sada su naučnici zabeležili samo dva objekta iz međuzvezdanog prostora – 1I/ʻOumuamua i 2I/Borisov. Novi objekat, 3I/ATLAS, kreće se znatno brže od prethodna dva i dolazi iz pravca centra galaksije, iz sazvežđa Strelca. To sugeriše da potiče iz potpuno drugačijeg okruženja, kako navodi Kris Lintot, astronom sa Univerziteta u Oksfordu.
Putanja i brzina objekta ukazuju na to da bi mogao dolaziti iz debelog diska naše galaksije, koji sadrži staru populaciju zvezda. Zvezde i objekti iz te regije često imaju drugačiji hemijski sastav, pa se pretpostavlja da bi 3I/ATLAS mogao biti bogatiji ledom i vodom.
Istraživači se još uvek bore da precizno odrede veličinu objekta, što predstavlja izazov. Na osnovu nekoliko dana posmatranja, postavlja se pitanje da li izgleda svetlo zato što je zaista velik – možda 10 do 20 kilometara u prečniku – ili zbog rane kometske aktivnosti. Čini se da objekat ispušta materijal koji formira oblak oko njega, što može stvoriti lažnu sliku o njegovoj veličini. Kako se približava Suncu, moguće je da će se razviti u aktivnu kometu, što bi omogućilo naučnicima da proučavaju gasove koji isparavaju sa njegove površine.
Najbliži prolaz objekta pored Sunca očekuje se u oktobru, kada će stići unutar orbite Marsa. Prema trenutnim procenama, ostati će daleko od Zemlje, što je važna informacija za sve posmatrače.
Jedna od najvećih misterija ovog objekta biće njegovo tačno poreklo. Astronom Lintot napominje da postoji nada da će jednog dana biti moguće povezati međuzvezdani objekat sa konkretnom zvezdom iz koje potiče. Međutim, budući da objekat može već milijardama godina lutati svemirom, to neće biti jednostavno.
Ipak, šanse da u budućnosti uočavamo ovakve objekte sve su veće. Astronomkinja Karen Mič sa Univerziteta na Havajima ističe da imamo alate koji nam omogućavaju da brzo izračunamo orbitu i okupimo timove za proučavanje. Sa početkom rada Opservatorije „Vera C. Rubin“, koja će snimati južno nebo, broj otkrivenih objekata iz međuzvezdanog prostora sigurno će rasti.
U zaključku, otkriće objekta 3I/ATLAS predstavlja značajan korak u razumevanju međuzvezdanih tela i njihovog porekla, kao i u proučavanju istorije naše galaksije. Naučnici se nadaju da će buduća istraživanja doneti nova saznanja i možda razjasniti misterije ovog fascinantnog objekta.
