Interpol je 2. aprila odbio da raspiše crvenu poternicu za predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i predsednikom Narodne skupštine Nenadom Stevandićem. Ova odluka je doneta nakon što je NCB Interpol Sarajevo uputio zahtev vanustavnom Sudu Bosne i Hercegovine za revidiranje prethodne odluke, ali je i taj zahtev naposletku odbijen.
Prema informacijama dobijenim od portala Provjereno, Interpol je ponovo odbio zahtev, navodeći da je reč o politički motivisanom postupku. Odbijanje je zasnovano na članu 3 Statuta Interpola, koji jasno navodi da organizacija ne može da se bavi političkim, vojnim, verskim ili rasnim pitanjima. Ovaj članak je ključan u pitanjima koja se tiču međunarodne pravne saradnje, kako bi se izbeglo korišćenje policijskih resursa za političke obračune.
Ovaj slučaj je izazvao značajnu pažnju u Bosni i Hercegovini, posebno s obzirom na trenutnu političku situaciju u zemlji. Milorad Dodik, vođa političke partije SNSD i predsednik Republike Srpske, dugo je bio predmet kritika zbog svojih političkih stavova i akcija koje su se smatrale protivnim ustavnim vrednostima BiH. Sličnu sudbinu deli i Nenad Stevandić, koji je takođe u centru kontroverzi vezanih za vođenje Narodne skupštine.
Nakon prvog odbijanja, vanustavni Sud BiH podneo je novi zahtev 16. aprila, nadajući se da će Interpol promeniti svoju odluku. Međutim, i ovaj zahtev je bio bezuspešan, što dodatno komplikuje političku situaciju u zemlji. Ostatak političkog spektra u Bosni i Hercegovini, uključujući opozicione stranke, nastavlja da kritikuje Dodika i Stevandića, dok vlasti Republike Srpske pokušavaju da održe kontrolu nad narativom u vezi sa ovim pitanjem.
Odbijanje Interpola da postavi crvenu poternicu može se tumačiti kao podrška Dodiku i Stevandiću u njihovoj borbi protiv onoga što oni nazivaju političkom represijom. Naime, oni tvrde da su njihovi protivnici, uključujući i određene međunarodne institucije, pokušali da ih diskredituju kroz pravne i političke mehanizme. Ova situacija stvara dodatne tenzije unutar Bosne i Hercegovine, gde su etničke i političke podele duboko ukorenjene.
Stručnjaci za međunarodno pravo i bezbednost ukazuju na to da je ovakva odluka Interpola važna iz više razloga. Prvo, ona može postaviti presedan za slične slučajeve u budućnosti. Drugo, može uticati na način na koji se druge države i međunarodne organizacije bave pitanjima političkih lidera koji su pod sumnjom. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da Interpol, kao međunarodna organizacija, ima odgovornost da deluje nepristrasno i da se ne meša u unutrašnje političke sukobe.
Osim toga, situacija u Bosni i Hercegovini nije jednostavna. Politička scena je složena, a razlike između tri konstitutivna naroda — Bošnjaka, Hrvata i Srba — dodatno otežavaju pronalaženje rešenja koja bi zadovoljila sve strane. Odbijanje Interpola može dodatno produbiti podele i otežati dijalog između različitih političkih aktera.
Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će reagovati međunarodna zajednica i koje korake će preduzeti u vezi sa trenutnim političkim previranjima u Bosni i Hercegovini. Očekuje se da će politička napetost rasti, a da će se i dalje voditi debate o legitimnosti i legalnosti postupaka koje je preduzela vlast Republike Srpske. U tom smislu, slučaj Dodik i Stevandić ostaje u fokusu pažnje, kako domaćih, tako i međunarodnih medija, a budućnost ovih političkih lidera i njihove stranke ostaje neizvesna.
