Vašington i Brisel su postigli sporazum o carinskim stopama koji najavljuje deeskalaciju trgovinskog rata započetog od strane SAD. Međutim, nove mere, uključujući carine od 15% za proizvode iz Evropske unije, izazvale su nezadovoljstvo među mnogim ekonomskim akterima. Federacija nemačke industrije (BDI) izrazila je kritiku, navodeći da podizanje carinskih stopa za 50% šalje katastrofalan signal ekonomijama sa obe strane Atlantika.
U saopštenju BDI se ističe da bi carinska stopa od 15% imala značajne negativne posledice po EU, uprkos tome što se, kako se navodi, izbegava dalja eskalacija. U tom kontekstu, udruženje naglašava da je ključno da sporazum postane obavezujući, jer kompanijama sa obe strane Atlantika treba sigurnost u vezi sa lancima snabdevanja i investicijama. Nedostatak sporazuma o izvozu čelika i aluminijuma dodatno komplikuje situaciju.
Hemijska industrija Nemačke (VCI) takođe je izrazila nezadovoljstvo, ukazujući na visoke carine koje ugrožavaju konkurentnost evropskog izvoza. Međutim, predsednik VCI, Volfgang Grose Entrup, istakao je da „ako očekujete uragan, zahvalni ste i na oluji“, sugerišući da su se stvari mogle završiti i gore.
Automobilska industrija je najviše profitirala iz ovog sporazuma, jer su pretnje carinama do 30% izbegnute. Evropski proizvođači automobila, poput BMW-a i Mercedesa, uštedeli su oko četiri milijarde evra, a akcije ovih kompanija su porasle nakon što je carina na uvoz automobila iz EU smanjena sa 27,5% na 15%. Pored toga, BMW i Mercedes dobili su izuzeće od carina za oko 185.000 vozila koja godišnje izvoze iz svojih američkih pogona.
Međutim, nova carina i dalje je šest puta viša od prethodne, što znači da će proizvođači morati da odluče da li će povećati cene vozila ili prebaciti više proizvodnje u SAD. Američki analitičar Morij Obstfeld ističe da su mnoga od evropskih ulaganja koja se sada predstavljaju kao dobitna već bila planirana, a sporazum ne doprinosi značajno uklanjanju necarinskih barijera.
S druge strane, američke industrije koje su obuhvaćene sporazumom pozdravile su dogovor, naglašavajući da će režim nultih carina povećati broj radnih mesta i ojačati ekonomsku bezbednost. Ipak, proizvođači automobila iz Detroita nisu zadovoljni, jer carina od 15% na automobile iz EU predstavlja nižu stopu nego 25% koju američki proizvođači plaćaju za vozila proizvedena u Meksiku.
Političke reakcije u EU su podeljene. Francuski ministar za evropske poslove, Benžamen Adad, istakao je da sporazum ima određene prednosti, ali da nije uravnotežen. Marin Le Pen, vođa desničarskog Nacionalnog saveza, kritikovala je sporazum kao politički i ekonomski fijasko, dok je premijer Mađarske Viktor Orban izjavio da se sporazum ne može smatrati pravim dogovorom jer su Tramp i Fon der Lajen bili neujednačeni pregovarači.
S obzirom na sve ove komentare, jasno je da je sporazum između SAD i EU izazvao različite reakcije među političarima i ekonomskim akterima. Rusija je takođe izrazila zabrinutost, navodeći da će sporazum dovesti do deindustrijalizacije Evrope i odliva investicija u SAD. Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, upozorio je da će američki energenti biti skuplji od ruskih, što će dodatno oslabiti evropsku industriju.
U svetlu svih ovih događaja, nesigurnost i podeljena mišljenja o budućnosti trgovinskih odnosa između SAD i EU ukazuju na to da će se situacija nastaviti razvijati u narednim mesecima. Različite perspektive i interesi učesnika na tržištu čine ovu temu izuzetno složenom, a krajnji ishod zavisiće od sposobnosti lidera da postignu uravnotežen i obostrano koristan sporazum.
