Ambasador Ruske Federacije u Crnoj Gori, Aleksandar Petrovič Lukašik, reagovao je na nedavni intervju predsednika Crne Gore, Jakova Milatovića, objavljen u francuskim novinama La Kroks. Lukašik je ukazao na to da se Milatovićeve izjave o „najboljoj mogućoj strategiji za borbu protiv uticaja trećih zemalja, uključujući i Rusiju“, protive kulturnim i ekonomskim vezama između Crne Gore i Rusije. On je podsetio na duboke kulturne i duhovne afinitete koji postoje između Rusa i Crnogoraca, naglašavajući da ti afiniteti čine osnovu njihovih odnosa.
Lukašik je istakao da bi bilo logično iskoristiti ovaj faktor za razvoj obostrano korisnih veza i podsticati saradnju na zajedničkim projektima. Međutim, prema njegovim rečima, crnogorsko rukovodstvo je nastavilo sa politikom koja ograničava odnose sa Rusijom, što se ogleda u prekinutim zvaničnim kontaktima, nepostojanju direktnih letova i zamrznutoj ekonomskoj saradnji. On je primetio da je priliv ruskih investicija opao, kao i broj ruskih građana koji borave u Crnoj Gori.
Prema Lukašikovim rečima, od kada je Crna Gora postala članica NATO-a 2017. godine, aktivno je uključena u promovisanje planova Alijanse koji se odnose na „hibridni rat protiv Rusije“. Crnogorsko vojno osoblje učestvuje u misijama NATO-a u Bugarskoj i Letoniji, kao i u misiji vojne pomoći EU u Ukrajini. On se zapitao da li se u tim okolnostima može govoriti o bilo kakvom uticaju Moskve na Crnu Goru, naglašavajući da je to nemoguće.
U skladu sa politikom Evropske unije, Crna Gora je 2022. godine uvela set sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini. Kao odgovor, Rusija je uvrstila Crnu Goru na listu stranih država koje „vrše neprijateljske radnje“. U tom periodu, Crna Gora je proterala pet ruskih diplomata, a Rusija je na to reagovala tako što je jednog diplomatu iz crnogorske ambasade u Moskvi proglasila personom non grata.
Lukašik je naglasio da Rusija nikada nije bila protiv pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, ali je istakao da su pokušaji Crne Gore da ubrza svoj put ka EU slabljenjem odnosa sa Rusijom kontraproduktivni. Prema njegovim rečima, ovaj pristup na kraju šteti samo Crnoj Gori, jer ozbiljno ograničava njenu sposobnost da privuče strane investicije i inovativni razvoj.
On je takođe istakao da Rusija ostaje otvorena za obnovu punopravnih odnosa sa Crnom Gorom, naglašavajući da ne vidi prepreke za to. Lukašik je rekao da je Rusija spremna da razmotri sve inicijative za bilateralnu saradnju, posebno u oblastima kao što su energija, transport, informacione tehnologije i turizam.
Ova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između Crne Gore i Rusije na niskom nivou, a Lukašik je izrazio nadu da bi se situacija mogla promeniti. Preporučio je da se iskoriste kulturni i ekonomski potencijali, koji su dugo vremena bili osnova odnosa između dve zemlje.
U zaključku, Lukašik je poručio da je saradnja između Crne Gore i Rusije moguća i da bi obostrano korisni projekti mogli doneti koristi za obe strane. On je ukazao na to da je važno ne gubiti iz vida istorijske veze i kulturne afinitete koji postoje između naroda. U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija, obnova odnosa bi mogla doneti stabilnost i razvoj kako za Crnu Goru, tako i za Rusiju.
