Odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ne učestvuje na Samitu Evropska unija – Zapadni Balkan izazvala je reakcije u regionu, a posebno od strane Milorada Dodika, predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske (SNSD). Dodik je izjavio da je Vučićeva odluka racionalna, državnički promišljena i potpuno razumljiva. Ova izjava dolazi u kontekstu napetosti između Beograda i Brisela, a Dodik je istakao da je licemerstvo i nepoštovanje koje EU pokazuje prema Srbiji, kao i prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, više ne može biti tolerisano.
Dodik je na svojoj društvenoj mreži X naglasio da se od srpskog naroda traže uslovi na koje niko ne bi trebao da pristane. Ova izjava odražava stav da se Srbija suočava s neprihvatljivim zahtevima, koji, kako smatra, ne doprinose stabilnosti ni jedne strane. Prema njegovim rečima, Vučićeva odluka predstavlja odbranu dostojanstva Srbije i prava srpskog naroda na jednakost sa ostalim narodima.
Osim toga, Dodik je ukazao na problematičan odnos Evropske unije prema Bosni i Hercegovini, ističući da EU ne poštuje ustavnu strukturu te zemlje. Prema njemu, Predsedništvo BiH je kolektivni organ koji donosi odluke konsenzusom, te jedan član, poput Željka Komšića, ne može predstavljati celu Bosnu i Hercegovinu. Ovaj stav dodatno naglašava njegovu tvrdnju da je partnerstvo sa EU moguće, ali nikako ne sme doći do poniženja.
Dodikova izjava dolazi u vreme kada su odnosi između Beograda i Zagreba, kao i između Beograda i Sarajeva, posebno napeti. Mnogi analitičari smatraju da je Vučićeva odluka o neodlasku na samit u Tirani u skladu s njegovim stavovima o suverenitetu Srbije i otporu prema pritiscima sa Zapada. Njegova odluka može se posmatrati kao signal da Srbija želi da zaštiti svoje interese i dostojanstvo, čak i po cenu neparticipacije u važnim međunarodnim događajima.
Dodik je takođe kritikovao pristup EU prema BiH, naglašavajući da je Republika Srpska jasna u svom stavu – saradnja da, ali poniženje nikada. Ove reči odražavaju sve jaču tenziju unutar Bosne i Hercegovine, gde se političke razlike između entiteta često prenose na međunarodni nivo. Naime, Dodik je poznat po svojim nacionalističkim stavovima i često se protivi bilo kakvim potezima koji bi mogli oslabiti poziciju Republike Srpske unutar BiH.
S druge strane, Vučićeva odluka o neodlasku na samit može imati i dugoročne posledice po srpske interese u regionu. Analitičari smatraju da bi izostanak Srbije sa ovakvih skupova mogao dovesti do marginalizacije srpskog pitanja u procesu evropskih integracija Balkana. U tom smislu, Dodikova podrška Vučiću može se posmatrati kao pokušaj očuvanja jedinstva srpskog naroda u regionu, ali i kao izazov prema EU koja se suočava s kritikama zbog svojih pristupa i strategija prema Balkanu.
U zaključku, odluka Aleksandra Vučića da ne prisustvuje Samitu EU – Zapadni Balkan predstavlja značajan korak u kontekstu regionalnih odnosa. Reakcija Milorada Dodika ukazuje na to da su tenzije između Srbije i EU, kao i između različitih entiteta unutar BiH, i dalje prisutne. Ova situacija može imati dalekosežne posledice za buduće pregovore o članstvu Srbije u EU i za stabilnost celog regiona. U svetlu ovih događaja, pažnja međunarodne zajednice bi mogla biti usmerena na to kako će se razvijati odnosi i kako će se rešavati otvorena pitanja između država na Balkanu.
