Mnogo građana u Srbiji ima pogrešna uverenja o primeni Zakona o upisu prava svojine, što ih navodi da odlažu podnošenje prijava. To može dovesti do ozbiljnih pravnih i praktičnih problema. U nastavku su predstavljene najčešće zablude koje se vezuju za ovaj zakon, kao i stvarno stanje stvari.
Prva zabluda se odnosi na uverenje da nije potrebno podnositi zahtev prema novom zakonu jer su ranije podneseni zahtevi po prethodnim zakonima. Međutim, stvarnost je takva da zahtevi podneti po prethodnim zakonima više nemaju pravni značaj, jer su svi ti predmeti obustavljeni. Svi koji žele da im se upiše pravo svojine na objektima izgrađenim bez odgovarajuće građevinske dozvole, moraju da podnesu prijave prema važećem zakonu, bez obzira na prethodne zahteve.
Druga zabluda je da se ne isplati prijaviti nepokretnost za upis, jer će im biti obračunat porez na imovinu retroaktivno za pet godina unazad. U stvarnosti, upis prava svojine i naplata poreza na imovinu nisu povezani. Vlasnici nepokretnosti koji su izgrađeni bez dozvole već imaju obavezu plaćanja poreza na imovinu, a mnogi to već čine. Cilj Zakona o upisu nije bio retroaktivna naplata poreza, i Vlada nema nameru da naplaćuje porez na imovinu retroaktivno. Postoje snimci iz vazduha koji omogućavaju utvrđivanje površine i spratnosti objekata, što može dovesti do utvrđivanja obaveze plaćanja poreza, čak i bez podnošenja prijave za upis.
Treća zabluda se tiče porodičnih nepokretnosti koje su već priključene na komunalnu infrastrukturu. Mnogi smatraju da nije potrebno podnositi prijavu jer tu nepokretnost neće prodavati. Međutim, ovo je usko posmatranje koje ne uzima u obzir buduće okolnosti. Iako možda sada ne planiraju da prodaju nepokretnost, to ne znači da neće želeti to da urade u budućnosti. Nepokretnosti koje nisu upisane su pravno nevidljive, što otežava nasleđivanje, stavljanje pod hipoteku ili prodaju. Takođe, pristup komunalnim mrežama može biti otežan za objekte koji nisu upisani.
Četvrta zabluda se odnosi na uverenje da je Zakon donet samo da bi se evidentirali investitori u nelegalnu gradnju, te da ne postoji namera da se vlasnici zaista upišu u katastar. Međutim, cilj Zakona je da omogući građanima da budu svoji na svome, a upis svojine u katastar je ključan za to. Do sada nije izvršen nijedan upis, jer je to predviđeno zakonom. Upis će biti moguć tek nakon isteka roka za prijavu nepokretnosti (5. februar 2026) i nakon što istekne rok od dodatnih 30 dana za prigovore na podnete prijave (7. mart 2026). Tek tada će biti moguće donositi potvrde o ispunjenju uslova za upis.
Važno je napomenuti da je pravna sigurnost prioritet broj jedan u imovinsko-pravnim odnosima. Prvi upisi se mogu očekivati od marta 2026. godine, a trenutno se radi na tome da se omogući donošenje što većeg broja rešenja o upisu u najkraćem mogućem roku.
Građani su pozvani da se informišu i ne odlažu podnošenje prijava, kako bi zaštitili svoja prava i imovinu. Upis prava svojine je od suštinske važnosti za legalizaciju i zaštitu vlasništva, a izbegavanje ovih koraka može dovesti do ozbiljnih problema u budućnosti.
