U poslednje vreme, politička situacija u Crnoj Gori postaje sve napetija, posebno između predsednika Jakova Milatovića i vladajuće većine koja je trenutno na vlasti. Ova napetost je dodatno eskalirala tokom nedavnih događaja u Skupštini, gde je Milatović izneo ozbiljne optužbe na račun aktuelne vlasti. On je istakao da su tri ključne tačke – Rezolucija o Jasenovcu, ugovor sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i neuspeh u izboru sudija Ustavnog suda – problematične i da direktno ugrožavaju evropski put Crne Gore.
Milatović je naglasio da je Rezolucija o genocidu u Jasenovcu dodatno zakomplikovala odnose sa Hrvatskom, što je, prema njegovim rečima, smanjilo pregovaračku poziciju Crne Gore u važnim pitanjima. Takođe, kritikovao je usvajanje zakona koji se odnosi na ugovor sa UAE, ističući da je taj ugovor netransparentan i da krši zakone i Ustav Crne Gore koji se tiču javnih nabavki. Smatra da su ti potezi skupštinske većine neodgovorni i da su suprotni evropskim integracijama Crne Gore.
Jedan od ključnih trenutaka u ovom političkom sukobu bio je neuspeh u izboru sudija Ustavnog suda. Skupština nije podržala nijednog od troje predloženih kandidata, što je rezultiralo time da nije obezbeđena potrebna dvotrećinska većina glasova. Predlozi su uključivali Jovana Jovanovića i Mirjanu Radović, kao i Mirjanu Vučinić koju je predložio sam predsednik. Ovi kandidati će ponovo biti razmatrani u drugom krugu glasanja za mesec dana, kada je potrebna tropetinska većina.
Milatović je takođe istakao potrebu za sprovođenjem vetinga u pravosudnom sistemu, ali i u Skupštini i Vladi Crne Gore. Ovaj poziv je izazvao reakcije, a politički analitičar Boško Vukićević je primetio da je zanimljivo to što je Milatović zaboravio da spomene i sebe kao deo institucije predsednika, koja takođe ima svoju službu i savetnike. Vukićević smatra da bi predsednik, ako iznosi takve pretpostavke, trebao da primeni iste aršine i na instituciju koju predstavlja.
U međuvremenu, predsednik Milatović je uputio pismo svakom poslaniku u Skupštini, nudeći više termina za konsultacije. Pozvao je Mirjanu Vučinić da prisustvuje tim konsultacijama kako bi odgovorila na pitanja poslanika u vezi sa njenim kandidovanjem. Međutim, do sada se nijedan poslanik nije odazvao na njegov poziv, što dodatno ukazuje na tenzije između predsednika i parlamentarne većine.
Ova situacija u Crnoj Gori ukazuje na dublje političke podele i nesuglasice unutar vlasti, koje bi mogle imati dugoročne posledice po stabilnost i evropski put zemlje. Milatović, kao predsednik, pokušava da se pozicionira kao lider koji se bori za evropske vrednosti i transparentnost, dok se suočava sa otporom vladajuće većine koja može imati drugačije prioritete.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama, posebno u kontekstu izbora sudija Ustavnog suda i potencijalnih promena u pristupu evropskim integracijama. Ove odluke će imati značajan uticaj na budućnost Crne Gore, njen pravosudni sistem i opšti politički ambijent. U vreme kada se očekuje da će se zemlja suočiti sa brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima, stabilnost vlasti i sposobnost dijaloga između ključnih aktera biće od suštinske važnosti.
