Deset udruženja poljoprivrednika iz Vojvodine i centralne Srbije podnelo je zahtev državi za jednokratnu pomoć od 300 evra po hektaru za prolećne useve i voćarske zasade koji su prijavljeni u sistemu e-agrara. Ova pomoć bi trebalo da kompenzuje štetu koja je nastala usled mraza i suše. Poljoprivrednici upozoravaju da će, ukoliko njihov zahtev ne bude ispunjen, organizovati proteste u avgustu.
Dejan Ivanišević, potpredsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, naglasio je da očekuju da država do 1. avgusta donese uredbu o isplati pomoći i raspiše javni poziv za prijavljivanje svih pogođenih površina, što uključuje kukuruz, soju, suncokret, šećernu repu i voće. Pored toga, zahtevaju isplatu svih zaostalih subvencija i premija do istog datuma.
Jedan od ključnih zahteva poljoprivrednika je da se od 1. januara 2026. godine dizel gorivo za poljoprivrednike oslobodi celokupnog iznosa akcize. Ova mera bi im omogućila da izbegnu trenutne probleme sa povraćajem sredstava, koji često kasni tri do četiri puta duže od predviđenog roka od 14 dana.
Poljoprivrednici takođe traže i povoljne kredite sa kamatom od 1% za refinansiranje postojećih bankarskih zajmova, jer se suočavaju sa problemima otplate zbog uništenih prinosa. Goran Filipović, predsednik Inicijative, smatra da je tražena pomoć „minimalna da pokrije bar deo gubitaka“. On ističe da je mraz uništio voće, a suša katastrofalno pogodila ratarske kulture i stočnu hranu, što može dovesti do velikih problema u sektoru stočarstva.
Upozorava da će stočari biti prinuđeni da rasprodaju stoku, mašine ili čak zemlju zbog nestašice hrane. Ovaj apel dolazi u trenutku kada se poljoprivredna proizvodnja suočava sa ozbiljnim izazovima, a mnogi poljoprivrednici su na rubu opstanka zbog nepovoljnih vremenskih uslova i nedostatka podrške.
Zahtev za pomoć potpisan je od strane Saveza udruženja poljoprivrednika Banata i još šest udruženja, dok će se ostali izjasniti u narednim danima. Ova situacija naglašava potrebu za hitnim akcijama i podrškom za poljoprivrednike kako bi se sačuvala proizvodnja i obezbedila sigurnost hrane u zemlji.
U sveobuhvatnom kontekstu, pomoć koju poljoprivrednici traže je od suštinskog značaja za očuvanje agrarne proizvodnje u Srbiji. Mraz i suša su u velikoj meri uticali na prinose, a bez adekvatne podrške, mnogi će se suočiti sa ozbiljnim problemima, uključujući gubitak imovine i sredstva za život.
Zahtevi poljoprivrednika ne odražavaju samo trenutne probleme, već i širu sliku o stanju poljoprivrede u Srbiji. Poljoprivrednici se bore sa izazovima koji su posledica klimatskih promena, a njihovi zahtevi za pomoć su znak da je potrebna hitna reakcija sa strane vlade i drugih relevantnih institucija.
Očekuje se da će, ukoliko se situacija ne reši, protesti u avgustu privući pažnju javnosti i vlasti na ozbiljnost problema sa kojima se suočavaju poljoprivrednici. Ova situacija može imati dugoročne posledice po celokupnu ekonomiju zemlje, jer poljoprivreda igra ključnu ulogu u snabdevanju tržišta hranom i održavanju ruralnih zajednica.
U svetlu svih ovih izazova, važno je da se pronađu rešenja koja će podržati poljoprivrednike i obezbediti održivu budućnost za ovaj sektor. U suprotnom, posledice će biti dalekosežne, ne samo za poljoprivrednike, već i za celokupno društvo.
