Rat u Ukrajini traje 1.457 dana, a portparolka Bele kuće, Kerolajn Livit, potvrdila je da će uslediti novi pregovori o mirovnom rešenju sukoba. Ova najava dolazi nakon trilateralnih razgovora između Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajine i Rusije koji su održani u Ženevi. Tokom brifinga za novinare, Livit je istakla da je postignut „značajan napredak“ u razgovorima i naglasila da će se „još jedna runda razgovora“ održati u budućnosti.
Rusku delegaciju predvodio je Vladimir Medinski, pomoćnik predsednika Rusije, dok su američku delegaciju činili specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, i zet američkog lidera, Džared Kušner. Ukrajinsku stranu predstavljao je Kirilo Budanov, šef kabineta ukrajinskog predsednika.
U međuvremenu, ključni događaji u vezi sa sukobom ukazuju na nastavak napetosti između Ukrajine i Rusije. Medinski je izvestio da je imao dodatna dva sata razgovora sa ukrajinskim predstavnicima nakon glavnih trilateralnih pregovora, dok je portparolka ukrajinske delegacije, Dijana Davitjan, potvrdila da se održao „zatvoren“ sastanak koji je usledio. Teme ovih razgovora ostaju nepoznate.
Na drugoj strani, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, izjavila je da Rusija neće prekinuti vojna dejstva dok Ukrajina nastavlja da se naoružava uz pomoć zapadnih saveznika. Zaharova je naglasila da Rusija ne može da gleda kako se Kijev priprema za sukob dok se razgovara o mirovnim pregovorima.
U još jednoj izjavi, Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika, upozorio je da sankcije protiv Rusije ometaju trgovinsku saradnju između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Peskov je istakao da su sankcije koje Moskva smatra nezakonitim značajno otežale uspostavljanje ekonomskih odnosa.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je, s druge strane, istakao da je Ukrajina bliže završetku vojnih nego političkih pregovora. On je ukazao na potrebu formiranja misije za praćenje prekida vatre, naglašavajući da su razgovori uključivali detalje o tehničkim aspektima i mogućnostima obe strane. Zelenski je dodao da je važno razgovarati o ulozi evropskih zemalja u garantovanju bezbednosti Ukrajine.
Bivši načelnik Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, Valerij Zalužni, izjavio je da je sukob sa Zelenskim potkopao kontraofanzivu Kijeva iz 2023. godine, izazivajući unutrašnje podele unutar bezbednosnih službi. On je naglasio da su tenzije počele ubrzo nakon ruske invazije u februaru 2022. godine, što je dovelo do čestih sukoba oko vojne strategije.
Pregovori u Ženevi su bili teški, ali su se, prema rečima Medinskog, vodili u poslovnom tonu. Izgledno je da će uskoro doći do novih kontakata između strana, što daje nadu da bi mirovni pregovori mogli napredovati.
Dok se situacija u Ukrajini i dalje razvija, međunarodna zajednica pažljivo prati napredak u pregovorima koji bi mogli značiti kraj sukoba koji traje više od četiri godine. Sa svakim novim sastankom, postoji mogućnost da se postignu rešenja koja bi mogla doneti mir i stabilnost regionu.
S obzirom na sve veće napetosti i izazove, ostaje da se vidi kako će se dalje odvijati pregovarački proces i koje će posledice imati za sve uključene strane. U međuvremenu, građani Ukrajine i dalje trpe posledice rata, dok se nadaju bržem rešenju i povratku u normalan život.
