Rat u Ukrajini se nastavlja, bez naznaka smirivanja, već 1.210 dana. U međuvremenu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski priprema se da na samitu G7 u Kanadi pokrene ključna pitanja vezana za jačanje pritiska na Rusiju. Fokusiraće se na teme poput sankcija, ograničenja cena ruske nafte i korišćenja zamrznutih ruskih sredstava, što bi moglo dodatno oslabiti rusku ekonomiju. Zelenski je takođe osudio „nemoralnu ponudu“ Rusije koja uključuje razmenu otete ukrajinske dece za ratne zarobljenike, naglašavajući potrebu za diplomatskim rešenjima kako bi se hiljade dece vratilo svojim porodicama.
Na terenu, sukobi se nastavljaju. U Zaporožju su zabeleženi ruski napadi koji su izazvali požar u industrijskom preduzeću, dok su ukrajinske snage izvele operacije protiv ruskih vojnih ciljeva, uključujući pogon za proizvodnju dronova u Jelabugi. U okviru humanitarnih napora, ukrajinske i ruske strane su se dogovorile o razmeni tela poginulih vojnika, a izveštaji govore o značajnim gubicima severnokorejskih trupa koje podržavaju Rusiju.
Zelenski je izjavio da je Kijev tokom noći pogođen jednim od najtežih napada otkako je rat počeo, pri čemu je Rusija koristila više od 440 dronova i 32 rakete. Napadi su se dogodili u više oblasti, uključujući Odesu, Zaporožje, Černigov i Kijev, gde su oštećene zgrade u osam okruga. Spasilačke ekipe i dalje tragaju za preživelima ispod ruševina stambene zgrade, dok je broj poginulih i povređenih još uvek nepoznat.
Prema izveštajima, ruski sistemi protivvazdušne odbrane su tokom noći oborili 147 ukrajinskih dronova iznad nekoliko ruskih regiona. Ova situacija ukazuje na intenziviranje sukoba sa obe strane, pri čemu ukrajinske snage nastavljaju sa napadima na ciljeve unutar Rusije.
U međuvremenu, ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Igor Klimenko potvrdio je da je u napadu na Kijev poginulo 14 ljudi, a više od 40 je povređeno. Ovaj napad se dogodio u trenutku kada se svetski lideri okupljaju na sastanku G7, gde se očekuje da će Zelenski prisustvovati.
Zelenski je najavio da će na samitu G7 razgovarati o pitanjima pritiska na Rusiju, zamrznutih sredstava i sankcija. On je istakao važnost zajedničkog delovanja kako bi se naterao Putin da prekine rat. U isto vreme, osudio je rusku ponudu o razmeni vojnog osoblja za otetu decu, naglašavajući da to nije u skladu sa međunarodnim pravom.
U kontekstu humanitarnih napora, Rusija je predala Ukrajini 1.248 tela poginulih vojnika, dok je ukrajinska strana vratila 51 telo. Ovaj dogovor je deo šireg sporazuma koji je postignut 2. juna u Istanbulu i pokazuje napore obe strane da reše pitanje razmene tela.
Na kraju, ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) je privela pojedinca pod sumnjom da je planirao teroristički napad na vladine zvaničnike u Hersonskoj oblasti, što dodatno komplikuje ionako napetu situaciju.
Rat u Ukrajini ne samo da utiče na samu zemlju, već i oblikuje globalnu političku scenu, sa posledicama koje se osećaju širom sveta. Dok se sukobi nastavljaju, međunarodna zajednica se suočava s izazovima u pokušaju da pronađe mirno rešenje za ovaj konflikt.
