Rat u Ukrajini traje već 1.454 dana i obeležen je novim intenzivnim sukobima između ukrajinskih i ruskih snaga. U nedelju su ukrajinske trupe izvele masovni napad na Belgorod, gde su oštećeni energetski objekti, ali prema prvim izveštajima, nije bilo žrtava. Ovaj napad je deo šireg napada na rusku Brjansku oblast, gde su ukrajinske snage koristile više od 170 dronova u jednom od najmasovnijih napada do sada.
Guverner Brjanske oblasti, Aleksandar Bogomaz, potvrdio je da su ruske snage uspele da obore veliki broj dronova, ali su objekti energetske infrastrukture ipak pretrpeli značajnu štetu. Ovaj napad dodatno pokazuje da sukobi u regionu ne pokazuju znakove smanjenja, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da Kijev neće ponoviti greške iz 2014. godine i da neće predati svoju teritoriju.
U međuvremenu, slovački premijer Robert Fico je istakao na konferenciji za novinare da Ukrajina mora ispuniti određene kriterijume da bi mogla da postane članica Evropske unije, naglašavajući da su Srbija i Crna Gora znatno bolje pripremljene za članstvo. Fico je kritikovao pristup EU prema Ukrajini, govoreći da postoje zemlje koje ne govore istinu o situaciji u Ukrajini.
Gradonačelnik Kijeva, Vitalij Kličko, upozorio je da opstanak Ukrajine kao nezavisne države ostaje neizvestan, posebno dok Rusija pojačava napade na glavni grad. Kličko je izrazio zabrinutost zbog pritiska Sjedinjenih Američkih Država na Kijev da prihvati završetak rata pod nepovoljnim uslovima. On je ukazao na tešku situaciju u Kijevu, koji se suočava sa najhladnijom zimom od početka ruske invazije.
Na vojnopolitičkom planu, najviši vojni lideri Velike Britanije i Nemačke pozvali su na ponovno naoružavanje, naglašavajući moralni imperativ suočavanja sa prijetnjom rata s Rusijom. Ovaj apel dolazi u vreme kada se Evropa suočava s izazovima u vezi sa sopstvenom bezbednošću i stabilnošću.
U okviru unutrašnjih događaja, bivši ukrajinski ministar energetike, German Galuščenko, uhapšen je prilikom pokušaja da napusti zemlju. Njegovo hapšenje dolazi u trenutku kada se ukrajinska vlada suočava s povećanim pritiscima zbog korupcije unutar vlastitih redova, što dodatno komplikuje situaciju za Zelenskog i njegovu administraciju.
Ovi događaji ukazuju na nastavak tenzija između Ukrajine i Rusije, kao i na unutrašnje političke izazove s kojima se Ukrajina suočava. Ukrajinske snage nastavljaju s operacijama protiv ruskih ciljeva, dok međunarodna zajednica prati razvoj situacije i daje podršku Kijevu. Sa porastom sukoba i sve težim uslovima života za građane, budućnost Ukrajine ostaje neizvesna.
