Porast nivoa okeana usled globalnog otopljavanja predstavlja jedan od najznačajnijih izazova sa kojima se svet suočava danas. U najnovijoj britanskoj naučnoj studiji, istraživači upozoravaju na potencijalno katastrofalne migracije stanovništva iz priobalnih područja prema unutrašnjosti, koje bi mogle zahvatiti milione ljudi. Čak i u slučaju da se globalni rast temperatura zadrži ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na preindustrijsku eru, očekuje se da će broj onih koji će biti primorani na migracije biti značajan.
Jedan od ključnih uzroka ovog fenomena je ubrzano topljenje leda na Grenlandu i Antarktiku, koje se povećalo četiri puta od 1990-ih godina. Klimatske promene su glavni faktor koji doprinosi ovom procesu, što rezultira konstantnim porastom nivoa mora i okeana. Ova situacija postavlja pitanje održivosti životnog prostora za obalne zajednice, koje su često najranjivije na klimatske promene.
Studija takođe naglašava da je cilj međunarodne zajednice, postavljen Pariskim klimatskim sporazumom, da se globalni rast temperature zadrži ispod 1,5 stepeni, gotovo nedostižan. Čak i ukoliko bi se drastično smanjila upotreba fosilnih goriva, nivo mora bi nastavio da raste za jedan centimetar godišnje do kraja ovog veka. Ova brzina rasta nivoa mora predstavlja ozbiljan izazov za države, koje neće moći da izgrade adekvatne odbrambene barijere na obalama u potrebnom vremenskom okviru.
Prema procenama istraživača, topljenje leda na Grenlandu i Antarktiku moglo bi dovesti do porasta nivoa mora za čak 12 metara. Ovakav scenario bi imao devastirajuće posledice na priobalne gradove i naselja širom sveta, posebno u zemljama u razvoju koje nemaju resurse niti infrastrukturu potrebnu za prilagođavanje ovim promenama.
Džonatan Bamber, jedan od autora studije, ističe da bi godišnji rast nivoa mora od jednog centimetra mogao omogućiti određeni stepen adaptacije i pripreme za zajednice koje su u opasnosti od poplava. Međutim, ukoliko se nastavi sa trenutnim tempom rasta, migracije će biti neizbežne i mogle bi imati katastrofalne razmere.
U slučaju najgoreg scenarija, zemlje u razvoju, poput Bangladeša, suočiće se sa mnogo ozbiljnijim posljedicama nego bogate države koje imaju iskustvo u upravljanju velikim talasima, kao što je Holandija. Ove zemlje često nemaju kapacitete za izgradnju efikasnih zaštitnih sistema ili za implementaciju strategija prilagođavanja koje bi mogle smanjiti uticaj porasta nivoa mora.
Naučnici takođe upozoravaju da bi, čak i ukoliko bi čovečanstvo uspelo da smanji emisije ugljen-dioksida i vrati temperature na predindustrijski nivo, oporavak leda i glečera zahtevao stotine, pa čak i hiljade godina. Ovaj dugoročan proces naglašava potrebu za hitnom akcijom u borbi protiv klimatskih promena, kako bi se smanjili rizici od masovnih migracija i humanitarnih kriza.
U svetlu ovih saznanja, od suštinske je važnosti da međunarodna zajednica preduzme odlučne korake kako bi se ublažili efekti klimatskih promena i obezbedila bezbednost za priobalne zajednice. Ova istraživanja služe kao upozorenje da je vreme za delovanje sada, pre nego što postane prekasno. Održive strategije razvoja i prilagođavanja su ključne u ovoj borbi, a globalna saradnja će biti neophodna kako bi se zaštitili najugroženiji delovi sveta.
