Svetsko tržište čokolade se suočilo sa značajnim poskupljenjima u protekloj godini, a glavni uzrok leži u slaboj žetvi kakaa u Gani i Obali Slonovače, koji su najveći svetski proizvođači ove sirovine. Prema izveštaju Euronews-a, potrošači širom Evropske unije osećaju posledice ovog rasta cena. U maju 2023. godine, cene čokolade su u proseku porasle za 21% u odnosu na isti period prošle godine, pri čemu su neke zemlje doživele još značajniji skok.
Podaci Eurostata pokazuju da je Poljska zabeležila najizraženiji rast cena čokolade od 39%, dok su Estonija i Litvanija zabeležile skok od 38% i 37%, respektivno. Letonija je takođe beležila impresivnih 33% povećanja cena. U Švedskoj i Finskoj cene su porasle za 28% i 26%, dok su Hrvatska i Slovenija zabeležile rast od po 25%. Najmanja poskupljenja su zabeležena u Luksemburgu (+5%), na Kipru (+9%), u Italiji (+12%), na Malti (+12%) i u Austriji (+13%).
Kada je reč o Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, poskupljenje čokolade se kretalo između 17,5% i čak 50%. Ovi podaci ukazuju na ozbiljnost situacije na tržištu i uticaj koji globalni trendovi imaju na lokalnu ekonomiju.
Cena kakaa, koja se ranije kretala između 2.000 i 3.000 evra po toni, dostigla je rekordne nivoe od čak 13.000 evra. Analitičari predviđaju da bi se do kraja godine cena mogla stabilizovati na oko 9.000 evra po toni. Međunarodna organizacija za kakao procenjuje da je globalna proizvodnja za sezonu 2023/24. pala za oko 10% u odnosu na prethodnu godinu, što je dovelo do manjka od 478.000 metričkih tona na tržištu. Ovaj deficit predstavlja najveći u poslednjih šest decenija, a glavni razlozi su loši vremenski uslovi, klimatske promene i bolesti koje pogađaju kakao zasade.
Rastuće cene kakaa stvaraju veliki pritisak na proizvođače čokolade u Evropi i širom sveta. Oni se suočavaju sa sve težim izazovima u održavanju profitabilnosti, što može dovesti do povećanja cena čokolade i u budućnosti. Proizvođači su primorani da traže načine kako da smanje troškove, ali to često dolazi sa rizikom od smanjenja kvaliteta proizvoda.
Osim toga, potrošači se suočavaju sa sve većim troškovima života, što dodatno komplikuje situaciju. U svetlu ovih ekonomskih izazova, mnogi potrošači će verovatno morati da preispitaju svoje navike potrošnje i da se prilagode novim realnostima na tržištu.
Tržište čokolade, koje je već godinama jedan od najprofitabilnijih sektora u prehrambenoj industriji, suočava se sa neizvesnošću. Ulaganja u održive metode proizvodnje kakaa, kao i inovacije u procesima prerade, mogu pomoći u ublažavanju nekih od ovih problema. Takođe, fokus na lokalnu proizvodnju i smanjenje zavisnosti od velikih proizvođača kakaa može biti ključan za budućnost čokoladnog tržišta.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu čokolade pokazuje kako globalni faktori mogu uticati na lokalne ekonomije i navike potrošnje. Sa rastućim cenama kakaa i čokolade, kako proizvođači, tako i potrošači, moraju da se prilagode novim okolnostima. Ova kriza može poslužiti kao podsticaj za preispitivanje načina na koji se proizvodi i konzumira čokolada, kao i za razvoj održivijih praksi u industriji.
