Javna objava koja je u toku ukazuje na tešku situaciju sa kojom se suočavaju pčelari u Paraćinu, a posebno članovi Društva „Grza“. Ova sezona počela je izuzetno loše zbog skoro potpunog izostanka bagremove paše, što je dovelo do značajnog smanjenja broja košnica i pčelinjih društava. Naime, prema informacijama, broj pčelinjih društava u vlasništvu članova ovog udruženja gotovo je prepolovljen usled teške zime koja je pogodila pčele.
U svetlu ovih izazova, Društvo „Grza“ podseća svoje članove na važnost podnošenja zahteva za državne podsticaje po košnici. Rok za podnošenje zahteva ističe 20. juna, a svi zainteresovani pčelari pozvani su da iskoriste ovu priliku. Podsticaji se odobravaju u iznosu od 1000 dinara po košnici, uz uslov da pčelari imaju najmanje 20, a najviše 1.000 košnica. Pravo na ove podsticaje mogu ostvariti registrovana poljoprivredna gazdinstva, pravna lica i preduzetnici, a zahtevi se podnose putem platforme eAgrar.
Ova situacija dodatno naglašava važnost podrške pčelarima, koji su suočeni s brojnim preprekama u ovoj godini. Pčelarstvo predstavlja značajan deo poljoprivredne proizvodnje, a posledice loših vremenskih uslova mogu imati dugoročne posledice na proizvodnju meda i drugih pčelinjih proizvoda.
Društvo „Grza“ okuplja šezdesetak pčelara iz opštine Paraćin, koji se suočavaju sa sličnim problemima. Tokom minulih godina, pčelari su bili svedoci promena u klimatskim uslovima koji direktno utiču na pašu i zdravlje pčela. Ove promene, zajedno s ekonomskim izazovima, sve više otežavaju život pčelarima.
Pčelarstvo je više od samo proizvodnje meda; to je tradicija koja se prenosi s generacije na generaciju. Pčelari igraju ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta i poljoprivredne proizvodnje, jer pčele oprašuju mnoge vrste biljaka. Bez njih, mnoge kulture bi bile ugrožene. Stoga je važno da pčelari dobiju potrebnu podršku kako bi mogli da nastave svoj rad.
U ovoj teškoj situaciji, pčelari se nadaju da će nadležni organi prepoznati značaj pčelarstva i pružiti dodatne mere podrške. Pored državnih podsticaja, potrebne su i edukacije i obuke za pčelare kako bi se mogli prilagoditi novim izazovima. Pčelari bi trebalo da budu informisani o novim tehnologijama i metodama koje mogu pomoći u očuvanju pčela i poboljšanju proizvodnje.
Jedan od načina kako pčelari mogu da se zaštite od sličnih problema u budućnosti jeste diversifikacija njihovih aktivnosti. To može uključivati proizvodnju različitih pčelinjih proizvoda, kao što su propolis, vosak, polen i matična mleč. Na taj način, pčelari mogu smanjiti rizik od gubitka prihoda zbog loših vremenskih uslova ili drugih nepovoljnih okolnosti.
U ovom trenutku, pčelari u Paraćinu i šire trebaju jedni druge više nego ikada. Udruženja i organizacije mogu igrati ključnu ulogu u pružanju podrške i resursa potrebnih za prevazilaženje trenutnih izazova. Uz zajednički rad i solidarnost, pčelari mogu naći rešenja koja će im omogućiti da nastave svoju tradiciju i doprinesu očuvanju prirode i poljoprivrede.
Kako se rok za podnošenje zahteva za podsticaje približava, pčelari su pozvani da ne propuste ovu priliku. Ovi podsticaji mogu biti od suštinskog značaja za opstanak mnogih pčelarskih gazdinstava. Pčelari iz Paraćina i drugih delova Srbije trebaju se okupiti i raditi zajedno kako bi osigurali bolju budućnost za pčelarstvo.
