Vojni avion „rafal“ hrvatskog Ratnog vazduhoplovstva bio je prisiljen na hitno prizemljenje u četvrtak popodne zbog tehničkih problema. Prema izveštaju hrvatskog Dnevnika, incident se dogodio pri poletanju jednog od novih aviona, kada je pilot odlučio da se vrati i sleti u vojnu bazu na Plesu u Zagrebu odmah nakon odvajanja od piste.
Nezvanične informacije sugerišu da je pilot imao problema s uvlačenjem zadnjih točkova. Iako nije bilo zvaničnih izjava iz Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva ili Ministarstva obrane o razlozima za prinudno prizemljenje, potvrđeno je da je pilot bezbedno sleteo i da je sve izvedeno prema proceduri.
Ovaj incident dolazi u trenutku kada je ministar odbrane Ivan Anušić, tokom posete generalnog sekretara NATO, Marka Rutea, istakao da je hrvatsko ratno vazduhoplovstvo potpuno operativno i da su „rafali“ koje Hrvatska poseduje mnogo spremniji od onih koje Srbija planira da nabavi. Anušić je naglasio da će Srbija dobiti svoje „rafale“ tek za nekoliko godina, a da Hrvatska, kao članica NATO, već ima pristup određenim sistemima koji Srbiji nisu dostupni.
Ministar je takođe naglasio da su hrvatski „rafali“ mnogo operativniji i da će njihova sposobnost izvršavanja zadataka biti veća nego što će to biti slučaj sa srpskim avionima. Ova izjava izazvala je reakcije u javnosti, s obzirom na napetosti između dve zemlje.
Dnevnik takođe izveštava da se očekuju odgovori iz Ministarstva obrane o ovom incidentu, kao i o mogućim prethodnim sličnim slučajevima, tehničkom pregledu aviona i razlozima otkazivanja leta. Upitno je i kako se održavaju „rafali“ s obzirom na to da se radi o novim avionima koji su nedavno ušli u upotrebu.
Komandant hrvatskog ratnog vazduhoplovstva, Krešimir Ražov, izjavio je da će se timovi pilota, tehničara i inženjera menjati kako bi se osigurala brza spremnost aviona. On je naglasio da bi bili spremni u roku od 24 sata, što ukazuje na to da se incident ne smatra ozbiljnim, ali postavlja pitanja o spremnosti i pouzdanosti sistema.
Dnevnik ukazuje na potencijalne probleme koji bi mogli nastati da je „rafal“ bio potreban za hitno izvršenje zadatka. U tom slučaju, neophodno bi bilo da „neko drugi“ preuzme upravljanje, što bi moglo dovesti do gubitka dragocenog vremena i potencijalno ugroziti bezbednost misije.
U ovom trenutku, incident s „rafalom“ stavlja fokus na tehničku opremljenost hrvatskog vojnog vazduhoplovstva i izazove s kojima se suočavaju novi avioni. Dok se čeka na zvanične informacije o ovom slučaju, postavlja se pitanje koliko je Hrvatska spremna da se suoči s izazovima modernizacije svoje vojske i kako će se nositi sa sličnim situacijama u budućnosti.
U svetlu ovih događaja, hrvatsko ratno vazduhoplovstvo i dalje ostaje pod budnim okom, a građani očekuju jasne odgovore o sigurnosti i operativnosti aviona koji predstavljaju ključni deo nacionalne odbrane. Pitanja o održavanju, tehničkim problemima i opštoj spremnosti aviona „rafal“ će sigurno biti u fokusu medija i javnosti u narednim danima.
