Više od polovine zaposlenih u Nemačkoj, tačnije 53 odsto, izjavilo je da bi želeli da rade manje sati nedeljno, pokazuje nedavna anketa koju je sproveo Nemački savez sindikata (DGB). Ova anketa otkriva zanimljive uvide u radne navike i želje zaposlenih, a rezultati su objavljeni u medijima, uključujući i magazin Špigel.
Prema rezultatima istraživanja, samo 40 odsto ispitanika je zadovoljno trenutnim brojem radnih sati, dok je samo 7 odsto anketiranih izrazilo želju da rade više. Istraživanje je sprovedeno od januara do maja ove godine, a obuhvatilo je 4.018 zaposlenih koji su anketirani putem telefona.
Jedan od ključnih razloga zbog kojih zaposleni ne mogu da smanje radne sate jeste organizacija i procesi na radu. Ovaj faktor je istaknulo čak 63 odsto ispitanika, koji su naveli da su radni zahtevi i obaveze glavni uzroci zbog kojih ne mogu da smanje svoj radni vremenski angažman. Ova situacija ukazuje na potrebu za preispitivanjem radnih praksi i potencijalnim reformama koje bi omogućile zaposlenima veću fleksibilnost u rasporedu.
Istraživanje DGB-a može se posmatrati kao odraz šireg trenda u društvu, gde se sve više pažnje posvećuje ravnoteži između poslovnog i privatnog života. U svetlu postpandemijskih promena, mnogi zaposleni preispituju svoje prioritete i traže načine da poboljšaju kvalitet svog života. Ovaj trend nije isključivo vezan za Nemačku, već se može primetiti i u drugim zemljama širom sveta, gde se ljudi bore za bolju ravnotežu između posla i privatnog života.
Pored toga, rezultati ankete takođe ukazuju na to da se zaposleni suočavaju sa sve većim stresom i pritiscima na radnom mestu, što može dodatno doprineti njihovoj želji za smanjenjem radnih sati. Radna okruženja često postavljaju nerealna očekivanja, što može dovesti do sagorevanja i smanjenja produktivnosti.
DGB je naglasio da bi preispitivanje radnih uslova i uvođenje fleksibilnijih radnih aranžmana mogli doneti brojne koristi, kako zaposlenima, tako i poslodavcima. Fleksibilni radni modeli ne samo da bi omogućili zaposlenima da bolje upravljaju svojim vremenom, već bi takođe mogli povećati njihovo zadovoljstvo poslom i smanjiti fluktuaciju radne snage.
Zanimljivo je napomenuti da je i pre pandemije Covid-19 postojala sve veća potražnja za fleksibilnim radnim aranžmanima, ali je pandemija dodatno ubrzala ovaj trend. Mnogi poslodavci su bili primorani da prilagode svoje modele rada, što je omogućilo zaposlenima da isprobaju nove načine rada, uključujući rad od kuće i skraćene radne sate.
Ipak, postoje i izazovi koje treba prevazići. Poslodavci često strahuju od smanjenja produktivnosti i efikasnosti ukoliko zaposleni rade manje sati. Međutim, istraživanja su pokazala da skraćeni radni sati mogu pozitivno uticati na radnu motivaciju i kreativnost, što može dovesti do boljih rezultata na duže staze.
U svetlu ovih saznanja, DGB poziva na dijalog između poslodavaca i zaposlenih kako bi se došlo do rešenja koja bi omogućila veću fleksibilnost i zadovoljstvo na radnom mestu. U budućnosti, ključno će biti kako će se kompanije prilagoditi ovim potrebama i promenama na tržištu rada.
U zaključku, rezultati ankete DGB-a ukazuju na značajnu promenu u percepciji rada i radnih sati među zaposlenima u Nemačkoj. Kao što se pokazuje, želja za smanjenjem radnih sati može biti znak potrebe za boljim uslovima rada, a prilagođavanje ovim zahtevima može doneti koristi za sve strane uključene u radni proces.
