Ilon Mask, američki preduzetnik i najbogatiji čovek sveta, danas je na društvenoj mreži Iks podelio svoje viđenje budućnosti rada, ističući da će veštačka inteligencija i roboti zameniti mnoge poslove, što će rad učiniti izborom, a ne obavezom. U svom postu, Mask je povezao ovu promenu sa idejom o sadnji sopstvenog povrća, naglašavajući da će rad postati aktivnost koja donosi zadovoljstvo, a ne samo sredstvo za preživljavanje.
Ova izjava dolazi u svetlu nedavne vesti da Amazon planira da zameni čak 600.000 zaposlenih robotima do 2033. godine. Mnogi tehnološki lideri i investitori veruju da će veštačka inteligencija brzo zameniti ljudsku radnu snagu, dok nezavisne studije sugeriraju da će transformacija tržišta rada biti postepena, a ne nagla. Prema analizi Međunarodne organizacije rada (ILO), oko četvrtine svih poslova na globalnom nivou moglo bi da se značajno promeni zbog primene veštačke inteligencije.
Maskova izjava izazvala je različite reakcije, a mnogi se pitaju kako će se radnici prilagoditi ovoj novoj realnosti. Iako mnogi poslovi mogu da se promene, izveštaji sugeriraju da to ne znači nužno da će radnici postati nepotrebni. Mnogi će se suočiti sa promenama u sadržaju svog posla, a ne sa gubitkom radnog mesta. Ova transformacija može otvoriti nove mogućnosti i izazove u radnoj snazi.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da tehnologija uvek donosi promene na tržištu rada. Istorijski gledano, svaka nova tehnologija je izazvala strah od gubitka poslova, ali je takođe otvorila nove sektore i prilike. Na primer, razvoj interneta je doveo do pojave novih profesija koje ranije nisu postojale, kao što su web dizajneri, digitalni marketinški stručnjaci i programeri.
Uprkos strahovima, stručnjaci smatraju da će veštačka inteligencija stvoriti nove poslove i prilike. Promene će zahtevati od radnika da se prilagode, što može uključivati dodatno obrazovanje i obuku kako bi razvili nove veštine koje će biti potrebne u budućnosti. Uloga obrazovnih institucija će postati još važnija, jer će biti potrebno osposobiti radnike za rad u novim uslovima.
Osim toga, Mask se osvrnuo na ideju da bi rad mogao postati više od puke obaveze, sugerišući da bi ljudi mogli imati više slobode da biraju poslove koji im donose zadovoljstvo i ispunjenje. Ova promena perspektive može imati dubok uticaj na društvo, jer bi rad mogao postati sredstvo za lični razvoj i kreativnost, a ne samo način za zarađivanje novca.
Prema analizama, transformacija tržišta rada zbog veštačke inteligencije neće se dogoditi preko noći. Umesto toga, očekuje se da će se ovaj proces odvijati tokom narednih decenija, omogućavajući radnicima da se prilagode i razviju nove veštine. U tom smislu, važno je da vlade, kompanije i obrazovne institucije zajedno rade na strategijama koje će pomoći radnicima da se uspešno prilagode novim tehnologijama.
Završavajući svoju poruku, Mask je naglasio važnost vizije budućnosti u kojoj će rad biti više od puke ekonomske potrebe. Umesto toga, rad bi mogao postati izraz lične slobode i kreativnosti. Ova vizija može inspirisati mnoge da razmišljaju o svojim karijerama i mogućnostima koje budućnost donosi, dok se svet brzo menja pod uticajem tehnologije.
Na kraju, iako je budućnost rada neizvesna, jasno je da će veštačka inteligencija i tehnologija igrati ključnu ulogu u oblikovanju novih radnih mesta i prilika. Radnici će morati da se prilagode, ali takođe će imati priliku da preoblikuju svoj odnos prema radu na načine koji su do sada bili nezamislivi.
