Naše putovanje na Zelenortska Ostrva, poznata i kao Cabo Verde, započelo je na Aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu. Nakon leta do Lisabona i noćenja u obližnjem hostelu, nastavili smo ka ostrvu Sal, jednom od najpoznatijih ostrva ovog arhipelaga. Zelenortska Republika se nalazi u severnom delu Atlantskog okeana, otprilike 600 kilometara od afričke obale, a njena istorija je bogata kolonijalnim nasleđem.
Naša porodica, koja se sastoji od supruge, dvogodišnje kćerke i mene, krenula je u ovu avanturu s željom da pronađe utočište od ubrzanog svakodnevnog života. Po dolasku na aerodrom „Amílcar Cabral“, odmah smo osetili miris mora i toplinu pustinje. Ljubazni taksista nas je odvezao do Santa Marije, najpoznatijeg turističkog mesta na ostrvu, gde su nas dočekali šareni pejzaži, uske ulice i ritmovi afričkih bubnjeva.
Santa Marija je mali gradić pun života, a naša kćerka brzo je osvojila srca prolaznika. Plaže su, bez sumnje, najveći adut ostrva. Santa Maria Beach sa svojim zlatnim peskom i tirkiznim morem pružila nam je savršeno mesto za opuštanje i igru. Iako su talasi bili nešto veći, uživali smo u posmatranju i gradnji dvoraca od peska.
Ekonomija na ostrvu je zanimljiva; iako je zvanična valuta escudo, euro se masovno koristi za plaćanje. U restoranima i prodavnicama često se obračunava kurs koji je daleko od stvarnog, što može zbuniti posetioce. Kroz razgovore sa lokalnim stanovnicima saznali smo da su cene namirnica visoke u poređenju s njihovim platama, pa je tako prosečna mesečna plata između 200 i 250 evra.
Na ostrvu smo primetili da su mnogi restorani i prodavnice u vlasništvu Portugalaca i Španaca, koji zarađuju značajne sume novca. Naša potražnja za svakodnevnim namirnicama bila je izazov, jer su mnogi proizvodi koje smo navikli da koristimo jednostavno nedostajali.
Jedan od nezaboravnih trenutaka dogodio se tokom pokušaja da kupim kvasac. S obzirom na to da je osnovni jezik portugalski, komunikacija je bila izazov. Nakon neuspešnog pokušaja, jedan Britanac mi je ponudio kesice kvasca koje je nosio sa sobom, što je bio dirljiv gest solidarnosti.
Portugal je upravljao Zelenortskim Ostrvima do 1975. godine, kada su stekli nezavisnost. Mnogi stanovnici su ipak zadržali portugalsko državljanstvo, što dovodi do zanimljive situacije da se u ovom malom arhipelagu nalaze građani Evropske unije, ali bez povlastica koje obično uživaju u Evropi.
Tokom boravka, uživali smo u jednostavnosti života. Santa Marija je mesto gde se vreme čini da staje, a ljudi su nasmejani i opušteni. Naša kćerka je stekla nova prijateljstva, iako je jezik bio barijera. Na kraju, naučili smo lekciju o značaju jednostavnosti i sporijeg tempa života.
Kada je došlo vreme za povratak, osećali smo nostalgiju. Letovi su bili komplikovani, i nakon propuštenih konekcija, završili smo noć na aerodromu u Barseloni. Iako je povratak u svakodnevnicu bio izazovan, sećanje na Sal i njegovu lepotu nosićemo zauvek sa sobom. Ova avantura nas je naučila da ponekad treba stati, uživati u trenutku i ceniti lepotu jednostavnog života.
