BRISEL – Predsednik Rusije Vladimir Putin zloupotrebljava pregovore o prekidu vatre za napade na civilnu infrastrukturu u Ukrajini, izjavila je danas portparolka Evropske komisije Anita Hiper. Ove teške optužbe dolaze u trenutku kada se međunarodna zajednica suočava sa ozbiljnim izazovima u vezi sa ratom u Ukrajini, koji traje već više od godinu dana.
„Putin može da okonča ovaj rat odmah. Ne pokazuje bilo kakve znake da to želi“, rekla je Hiper, prenosi Rojters. Ove reči jasno ukazuju na to da EU smatra da je trenutna situacija rezultat namernih poteza ruskog lidera, koji ne samo da ne teži miru, već aktivno koristi pregovore kao sredstvo za dodatno eskaliranje sukoba.
Hiper je naglasila da Putin čak i razgovore o prekidu vatre zloupotrebljava da bi nastavio da napada civilnu infrastrukturu i ubija nedužne ljude. Ove izjave dolaze usred porasta napada na ukrajinske gradove, gde su civilne žrtve sve brojnije. Mnogi analitičari smatraju da Putin koristi taktike zastrašivanja kako bi pokušao da slomi otpor ukrajinskog naroda, što je dodatno zakomplikovalo situaciju na terenu.
Ova situacija je dodatno uzburkala međunarodnu zajednicu, koja je sve više zabrinuta zbog humanitarne krize koja se razvija u Ukrajini. Prema izveštajima, milioni ljudi su već raseljeni, a osnovne usluge poput struje, vode i grejanja su ozbiljno ugrožene usled stalnih napada. U ovom kontekstu, pozivi na mir i prekid vatre postaju sve hitniji, ali izgleda da ne nailaze na plodno tlo.
Politički analitičari ističu da je Putinova strategija usmerena na to da izbegne bilo kakve ustupke, dok istovremeno pokušava da pridobije simpatije kod dela međunarodne zajednice. Njegova retorika o „zaštiti ruskog govora“ i „sukobu sa NATO-om“ služi kao osnova za opravdanje vojne akcije, dok se istovremeno koristi svaka prilika da se pregovara o miru bez namere da se doista dođe do rešenja.
U međuvremenu, Evropska unija i njeni saveznici nastavljaju da pružaju podršku Ukrajini, uključujući vojnu pomoć i humanitarnu pomoć za pogođene civile. Međutim, postoje strahovi da bi rastuća napetost mogla dovesti do još jačih sankcija protiv Rusije, što bi dodatno pogoršalo situaciju. U tom smislu, Hiperova izjava može se posmatrati kao signal EU da ne planira da popusti pod pritiskom Rusije.
U isto vreme, međunarodni mediji izveštavaju o sve većem broju incidenata koji uključuju civilne žrtve, što dodatno potkrepljuje tvrdnje da ruska vojska ne pokazuje dovoljno obazrivosti kada su u pitanju napadi na naselja i infrastrukturu. Ove informacije dolaze u trenutku kada se očekuje da će se međunarodne organizacije uključiti u istraživanje ratnih zločina, a mnogi pozivaju na odgovornost onih koji su odgovorni za ovakve postupke.
Kako situacija u Ukrajini nastavlja da se razvija, očigledno je da će razgovori o prekidu vatre biti ključni, ali samo ako se svaki pregovor ne koristi kao maska za nastavak vojne agresije. U tom smislu, poziv EU na odgovornost i spremnost da se podrži Ukrajina u njenoj borbi za slobodu i nezavisnost ostaje važan signal međunarodnoj zajednici.
Budućnost Ukrajine i dalji razvoj događaja zavise od sposobnosti međunarodne zajednice da se ujedini u pružanju podrške i pritisku na Rusiju da preispita svoje vojne ambicije. Samo kroz zajedničke napore može se nadati postizanju trajnog mira i stabilnosti u regionu.
