Ruski opozicionar Gari Kasparov nedavno je izjavio da predsednik Vladimir Putin „normalizuje rat“ u Rusiji i da Moldaviju vidi kao „potrošni materijal“ u svojim imperijalnim ambicijama. U intervjuu za moldavski TV kanal Moldova1, Kasparov je istakao da su nadolazeći parlamentarni izbori u Moldaviji ključni za budućnost zemlje, naglašavajući da se bira između prošlosti i budućnosti. „Budućnost je nepredvidiva. Važno je shvatiti da nema garancija. Sve se može desiti u budućnosti. No, dobro poznajemo prošlost“, rekao je Kasparov.
On je takođe osvrnuo na Putina koji je 2005. godine izjavio da je raspad Sovjetskog Saveza „najveća geopolitička katastrofa“, te je to opisao kao „objavu programa“. Prema njegovim rečima, od 2011. do 2012. godine, kada su neki verovali da će se sukobi zaustaviti na Krimu, on je već video „jednosmernu ulicu“. „Bilo je jasno da se Rusija kreće ka potpunom fašizmu, a fašizam vodi ka spoljnoj agresiji“, ocenio je.
Kasparov je ukazao na to da Putinov režim sada zavisi od rata. „Rat je postao kiseonik današnjeg ruskog društva. Sve, od vrtića do viših nivoa vlasti, prožeto je ratom“, naglasio je. On je dodao da rat zahteva nove žrtve i izgovore, te da primirje u Ukrajini ne znači nužno i mir. „Mir će postojati tek nakon potpunog poraza Putinove ratne mašinerije“, istakao je Kasparov.
Prema njegovim rečima, Putin testira zemlje NATO-a, šalje dronove i avione, a Moldavija je „tranzitna tačka“. „Putin ne vidi Moldaviju samu po sebi, već kao prostor kroz koji može proširiti svoj uticaj“, rekao je. On je upozorio da se ne treba nadati povratku sovjetske ere glasajući za prokremljovske aktere, jer Moldavija, kako je naglasio, služi kao „tranzitni koridor za agresiju“.
Kasparov je takođe govorio o tome kako se deca u Rusiji od malih nogu uče mržnji prema Ukrajincima i oružju, što smatra monstruoznim zločinom protiv budućnosti zemlje. „Rat postaje deo obrazovanja. Od malih nogu deca odrastaju sa idejom da je rat prirodna stvar“, rekao je on.
Pored toga, Kasparov je izrazio skeptičnost prema NATO-u, opisujući ga kao „samo četiri slova na papiru“. On je kritikovao američko vođstvo unutar NATO-a, rekavši da bez američkog zelenog svetla, alijansa ne može doneti važne odluke. „NATO nije osmišljen da se bori u Avganistanu ili Iraku, već da zaustavi sovjetsku invaziju. Ukrajina to sada radi“, naglasio je.
Osvrćući se na američkog predsednika Donalda Trampa, Kasparov je rekao da Tramp „nema svoje ideje“, već da reaguje na ono što čuje. On je primetio da Tramp, koji je nedavno dao Putinu rok od šest meseci da završi rat, sada vidi Putina kao gubitnika. „Tramp ne voli da gubi, a Putin sada izgleda kao gubitnik. To je dobra vest“, rekao je Kasparov.
On je naglasio da Tramp živi „u sopstvenim realnostima koje sam izmišlja“, ali da te realnosti zavise od informacija koje prima. „Te realnosti se zasnivaju na informativnoj buci oko njega, koja mu omogućava da transformiše informacije prema sopstvenim tumačenjima“, zaključio je Kasparov.
Kasparovove izjave ukazuju na ozbiljne zabrinutosti u vezi sa trenutnom situacijom u Rusiji i njenim uticajem na susedne zemlje, kao i na ulogu koju Zapad može igrati u ovom sukobu. Njegova analiza ukazuje na kompleksnost geopolitičkih odnosa i izazove s kojima se suočavaju zemlje poput Moldavije.
