Naučnici sa Univerziteta Sanšajn Koust u Australiji otkrili su da određeni faktori iz životne sredine, poput zagađenja, mogu uticati na promenu pola kod divljih ptica. Ova pojava, koja se do sada smatrala veoma retkom kod ptica, može imati značajan uticaj na njihove populacije i biodiverzitet.
U okviru istraživanja, istraživači su analizirali pet čestih vrsta ptica u Australiji, uključujući kukabure, svrake i lori papagaje. Rezultati su pokazali da otprilike šest odsto analiziranih jedinki ima hromozome jednog pola, ali reproduktivne organe karakteristične za suprotni pol. Ovaj nalaz ukazuje na to da određivanje pola kod divljih ptica nije strogo određeno rođenjem, već može ostati promenljivo čak i u odraslom dobu. Dominik Potven, koautorka studije, sprovela je DNK analize na gotovo 500 jedinki i istakla važnost ovih saznanja.
Većina zabeleženih slučajeva promena pola odnosila se na genetski ženske ptice koje su razvile muške polne žlezde. Ovo ukazuje na to da je promena pola češća kod ženskih jedinki, što može imati dalekosežne posledice po reprodukciju i dinamiku populacija. Istraživači su međutim zabeležili i jedan zanimljiv slučaj, gde je kod kukabure genetski muškog pola otkriveno prisustvo velikih folikula i proširenog jajovoda, što sugeriše nedavnu proizvodnju jaja.
Promena pola je već poznata pojava kod nekih vrsta riba i reptila, ali je kod ptica i sisara do sada smatrana veoma retkom. Ovo istraživanje može otvoriti nova pitanja o evoluciji i prilagodljivosti ptica na promene u njihovoj sredini. Ranija istraživanja su pokazala da faktori kao što su zagađenje ili povišene temperature mogu izazvati promene pola kod žaba, ali kod ptica je ovaj fenomen bio manje istražen.
Uzrok promena pola kod divljih ptica još uvek nije precizno utvrđen. Istraživači sa Univerziteta Sanšajn Koust navode kao potencijalne uzroke prisustvo hemikalija koje remete hormonski sistem u prirodnim staništima. Ove hemikalije mogu dolaziti iz raznih izvora, uključujući industrijske procese i poljoprivredne prakse. Razumevanje kako i zašto dolazi do promena pola od ključnog je značaja za očuvanje biodiverziteta, kao i za unapređenje tačnosti naučnih istraživanja o pticama.
Ovo istraživanje predstavlja važan korak ka razumevanju kompleksnosti ekoloških interakcija i može doprineti razvoju strategija za očuvanje ptica u uslovima sve većeg zagađenja i klimatskih promena. Promene pola kod ptica mogu uticati na reprodukciju i opstanak vrsta, što može dovesti do promene u strukturi i dinamici ekosistema.
Naučnici pozivaju na dalja istraživanja kako bi se bolje razumele posledice ovih promena, kao i potencijalni mehanizmi koji dovode do njih. Takođe, važno je naglasiti da očuvanje staništa i smanjenje zagađenja predstavljaju ključne faktore u zaštiti ovih ugroženih vrsta.
U svetlu ovih nalaza, istraživači apeluju na širu javnost i donosioca odluka da prepoznaju važnost očuvanja prirode i njene raznovrsnosti. Razumevanje i zaštita ptica i njihovih staništa ne samo da će pomoći u očuvanju biodiverziteta, već će takođe doprineti očuvanju ekosistema u celini.
U zaključku, istraživanje Univerziteta Sanšajn Koust otvara nova pitanja i izazove u oblasti ekologije i biologije ptica. Ova saznanja mogu imati dugoročne posledice na naše razumevanje životinjske biologije i načina na koji se organizmi prilagođavaju promenama u svom okruženju. Razumevanje ovih fenomena može biti ključno za očuvanje vrsta i njihovih staništa u budućnosti.
