Svemirski teleskop „Džejms Veb“ je napravio fascinantno otkriće: crnu rupu za koju naučnici veruju da je nastala u prvom delu sekunde nakon Velikog praska, čime bi mogla postati najstarija poznata crna rupa u kosmosu. Ovo otkriće, ukoliko se potvrdi, moglo bi značajno da preispita postojeće teorije o formiranju univerzuma.
Uobičajeno je smatrano da su prvo nastale zvezde i galaksije, a da su crne rupe formirane kada su najranije zvezde isceđene od goriva i kolabirale pod sopstvenom gravitacijom. Međutim, nova posmatranja teleskopa pokazuju veliku crnu rupu koja je okružena minimalnim materijalom iz najranijeg perioda kosmosa, što ne odgovara toj teoriji.
Profesor Roberto Majolino, kosmolog sa Univerziteta u Kembridžu i član tima koji je izvršio posmatranje, ističe da je ova crna rupa gotovo „gola“ i da predstavlja izazov za postojeće teorije, sugerišući da je formirana pre nego što su nastale galaksije. Ova crna rupa, koja nosi oznaku QSO1, datira više od 13 milijardi godina unazad, kada je univerzum bio star samo 700 miliona godina.
Astronomi su otkrili da su ovakve tačke, poput QSO1, veoma crvene, kompaktne i svetle, što ukazuje na to da su to drevne supermasivne crne rupe. Iako je QSO1 izuzetno udaljena, astronomi su uspeli da prate orbitalnu brzinu gasova i prašine oko nje, što je omogućilo određivanje mase njene centralne crne rupe od 50 miliona solarnih masa.
Ovo otkriće je u potpunoj suprotnosti sa onim što se može videti u našem lokalnom univerzumu, gde su crne rupe u centru galaksija, poput Mlečnog puta, obično oko hiljadu puta manje masivne od galaksija u kojima se nalaze. Nadalje, analiza materijala oko crne rupe pokazuje da je hemijski „netaknut“, sastavljen gotovo isključivo od vodonika i helijuma, elemenata koji su preostali nakon Velikog praska.
Odsustvo težih elemenata, koji se formiraju u zvezdama, dodatno sugeriše da je u blizini crne rupe došlo do minimalnog formiranja zvezda. Ovo otkriće može da promeni način na koji razumemo rane faze univerzuma i formiranje objekata u njemu.
Ukoliko se potvrdi da je reč o „prvobitnoj crnoj rupi“, to bi značilo da su ove crne rupe možda postojale još pre nego što su se formirale prve zvezde i galaksije, što bi moglo da preokrene trenutne teorije o evoluciji univerzuma. Ova otkrića takođe otvaraju nova pitanja o prirodi crnih rupa i njihovoj ulozi u ranom univerzumu.
Znanstveni tim koji je učestvovao u ovom istraživanju nastaviće da analizira podatke kako bi dodatno istražio ovu misterioznu crnu rupu i njeno poreklo. Razumevanje ovih ranih objekata može nam pomoći da bolje shvatimo kako su se formirali naši galaksijski sistemi i kako je izgledao univerzum u njegovim najranijim danima.
S obzirom na to da je svemir bio veoma mlad kada je QSO1 nastala, ovo otkriće predstavlja ključni korak ka razumevanju kako su se formirali kompleksni strukture koje danas vidimo. Ovakva istraživanja takođe ukazuju na važnost svemirskih teleskopa poput „Džejmsa Veba“, koji omogućavaju astronomima da proučavaju udaljene delove univerzuma i razotkrivaju tajne koje su dugo bile skrivene.
Ovo otkriće je samo jedan od mnogih koraka u istraživanju svemira i njegovih tajni. Kako tehnologija napreduje, tako se otvaraju nova vrata za istraživanje, a naučnici su uzbuđeni zbog mogućnosti koje budućnost donosi u razumevanju našeg mesta u svemiru.
