LONDON – Arheolozi su nedavno otkrili najstarije dokaze namernog loženja vatre, stari oko 400.000 godina, kod Barnama u Safolku, na istoku Engleske. Ova otkrića značajno pomeraju istoriju ljudske evolucije unazad i sugerišu da su rane ljudske vrste, a ne samo Homo sapiens, razvijale kontrolu nad vatrom.
Istraživači su na lokalitetu pronašli ostatke više ognjišta i dva mala komada pirita. Udaranjem kremena o pirit stvaraju se varnice, što potvrđuje da su ljudi aktivno palili vatru, umesto da se oslanjaju na slučajne požare izazvane munjama ili drugim prirodnim uzrocima. Vođa istraživanja, Sajmon Parfit sa Univerzitetskog koledža u Londonu, izjavio je da je otkriće izuzetno važno, s obzirom na to da pirit ne postoji prirodno u tom pejzažu, što ukazuje na to da su drevni ljudi doneli pirit kao deo svog alata za pravljenje vatre.
Analize su pokazale da je na lokalitetu bilo više uzastopnih ognjišta, oko kojih su pravljeni kameni alati. Stručnjaci smatraju da su ovi alati i kontrola vatre najverovatnije delo ranih neandertalaca, jer se lokalitet vremenski poklapa s poznatim nalazištem u Svonskombu, gde je pronađena lobanja rane neandertalske populacije.
Profesor Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu tvrdi da su ljudi koji su ložili vatru u Barnamu pre 400.000 godina verovatno bili rani neandertalci, na osnovu morfoloških karakteristika fosila iz istog perioda pronađenih u Svonskombu i Atapuerki u Španiji. Ova otkrića ukazuju na promene u ljudskom ponašanju koje su mogle doprineti povećanju veličine mozga i kognitivnih sposobnosti. Vatra je pružala toplinu, zaštitu od predatora i omogućavala kuvanje, što je proširilo raznolikost ishrane.
Dr Rob Dejvis, kustos projekta „Putevi ka drevnoj Britaniji“ u Britanskom muzeju, istakao je da je sposobnost stvaranja i kontrole vatre jedna od najvažnijih prekretnica u ljudskoj istoriji. Ova otkrića pomeraju tu prekretnicu unazad za oko 350.000 godina. Kontrola vatre omogućila je drevnim ljudima da prežive hladne noći, kuvaju hranu, prave oruđe i štite se od predatora, ali i da razvijaju složenije oblike društvenog života i prenosa znanja.
Na sličnim lokalitetima, kao što je Vonderverk u Južnoj Africi, pronađeni su biljni pepeo i spaljene kosti datirane na oko milion godina, što sugeriše da je Homo erectus već manipulisao vatrom. Ipak, ti dokazi ne pokazuju nužno namernu proizvodnju vatre, već samo njenu upotrebu ili održavanje. Verovatno je da su rane populacije dobijale podsticaj iz prirodnih požara, izazvanih munjom ili spontanim sagorevanjem, i da su pokušavale da održe vatru danima ili nedeljama.
Arheološki rad objavljen u časopisu „Nature“ deo je programa „Putevi ka drevnoj Britaniji“, koji su razvili Britanski muzej, Prirodnjački muzej u Londonu, Univerzitet kraljice Meri i Univerzitetski koledž u Londonu (UCL). Ova istraživanja predstavljaju značajan doprinos razumevanju ljudske evolucije i važnosti vatre u razvoju ranih ljudskih zajednica.
Na kraju, istraživanje ne samo da otkriva dokaze o kontroli vatre, već i o njenoj ulozi u oblikovanju ljudske kulture i načina života. Kontrola vatre je omogućila ljudima da se prilagode različitim uslovima i razviju složenije društvene strukture, što je imalo dugotrajne posledice na evoluciju ljudske vrste.
