Na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE) 30. septembra počinje sa radom prvi svetski naučni centar posvećen proučavanju svesti kod životinja, uključujući i one koje su evolutivno veoma udaljene od ljudi, poput insekata, rakova i sipe. Centar za svest životinja „Džeremi Koler“, vredan četiri miliona funti, okuplja međunarodne stručnjake iz različitih oblasti, uključujući neuronauku, filozofiju, veterinu, pravo, evolutivnu biologiju, komparativnu psihologiju, kompjuterske nauke, ekonomiju i veštačku inteligenciju.
Jedan od najzapaženijih projekata biće usmeren na istraživanje načina na koje veštačka inteligencija (AI) može pomoći ljudima da „razgovaraju“ sa svojim kućnim ljubimcima, kao i na potencijalne opasnosti ako se ta tehnologija zloupotrebi. Profesor Džonatan Berč, direktor centra, naglašava da ljudi često projektuju ljudske osobine na svoje ljubimce, a sa razvojem veštačke inteligencije, mogućnosti komunikacije će se značajno proširiti. Ipak, Berč upozorava da AI često generiše odgovore koji više prijaju korisnicima nego što odražavaju stvarnost, što može imati štetne posledice po dobrobit životinja.
„Potrebni su nam hitni etički okviri za odgovornu upotrebu AI kada su životinje u pitanju. Trenutno u toj oblasti ne postoji nikakav oblik regulacije“, ističe Berč. Pored toga, još jedno ključno pitanje za centar biće automatizacija u poljoprivredi. „Digitalizacija i automatizacija farmi napreduju velikom brzinom, a gotovo bez ikakve javne rasprave. To otvara brojna etička pitanja, kao što je pitanje da li je u redu ukloniti ljudsku brigu iz odnosa sa životinjama na farmama“, dodaje on.
Centar će, prema rečima britanskog lista „Gardijan“, sarađivati sa nevladinim organizacijama na razvoju preporuka i istraživanja, kao i međunarodno priznatih smernica. Profesor Džef Sebo sa Njujorškog univerziteta ističe da su pitanja svesti životinja, uticaja AI na njih i odnosa društva prema životinjama među „najvažnijim, najkompleksnijim i najzanemarenijim izazovima savremenog sveta“. „Ljudi dele planetu sa milionima drugih vrsta i trilionima pojedinačnih životinja. Uticaj koji imamo na njih je ogroman, bilo da to želimo ili ne“, poručuje Sebo.
Profesorka Kristin Endrjuz, članica upravnog odbora centra, smatra da proučavanje svesti kod životinja može doprineti razumevanju ljudske svesti i pomoći u medicinskim situacijama poput moždanih udara. „Ne znamo šta čini ljude svesnima, niti kako se svest uključuje i isključuje. Ali znamo da odgovori leže u proučavanju jednostavnijih organizama“, rekla je ona.
Osnivač centra, Džeremi Koler, izjavio je da mu je cilj da promeni stavove ljudske vrste dodajući da će čovek moći da sagleda propuste u načinu na koji se ophodi prema životinjama tek kada bude bolje razumeo kako životinje osećaju i komuniciraju. „Baš kao što je kamen iz Rozete pomogao u dešifrovanju hijeroglifa, verujem da AI može pomoći da dešifrujemo kako životinje doživljavaju interakcije sa ljudima“, zaključio je Koler.
Ovaj centar predstavlja značajan korak napred u proučavanju svesti kod životinja i može otvoriti nova vrata razumevanja njihovih emocija, potreba i načina na koji komuniciraju. Kako se tehnologija razvija, važno je da se etički okviri postave kako bi se zaštitila dobrobit životinja i osigurala odgovorna upotreba veštačke inteligencije. U svetu gde su životinje često zanemarene, ovakav centar može doneti važne promene i unaprediti naš odnos prema svim vrstama sa kojima delimo planetu.
