U poslednje vreme, politička situacija u Crnoj Gori postala je veoma napeta, posebno u glavnom gradu Podgorici. Demokratska narodna partija (DNP) je postavila nekoliko ključnih zahteva prema premijeru Milojku Spajiću, koji bi mogli uticati na opstanak trenutne vlasti. Ovi zahtevi uključuju ustavne promene koje bi normirale srpski jezik kao službeni, izmene zakona o državljanstvu, kao i promene u propisima o državnim simbolima, kako bi trobojka postala zvanična narodna zastava. Pored toga, DNP zahteva sveobuhvatan dijalog o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu, uvažavajući stavove građana Zete koji su na referendumu 14. decembra prošle godine izrazili protivljenje izgradnji kolektora.
DNP je u prošlosti često kritikovala vladine odluke, naročito one koje su se smatrale štetnim za srpski narod. U maju 2024. godine, DNP je protestovao kada je Spajić najavio podršku rezoluciji o „genocidu“ u Srebrenici u UN-u, a kasnije su tražili odgovore na pitanja vezana za normiranje srpskog jezika i uvođenje dvojnog državljanstva sa Srbijom. Njihov protivnik je bio i kada je Bošnjačka stranka glasala za smenu koalicionog partnera Andrije Mandića na mestu šefa Skupštine Crne Gore.
Iako bi eventualni odlazak DNP-a iz vladajuće koalicije mogao da uzdrma vlast u Podgorici, ne bi nužno ugrozio parlamentarnu većinu. U slučaju da DNP napusti vlast, skupštinska većina bi mogla ostati stabilna samo uz pomoć malih opozicionih stranaka. Međutim, prema informacijama iz GP URA, Stranke evropskog progresa i Preokreta, do sada nije bilo kontakata o prekompoziciji vlasti u glavnom gradu. Gradonačelnik Podgorice, Saša Mujović, ranije je tražio da DNP bude isključena iz lokalne vlasti.
Skupština glavnog grada broji 59 odbornika, a za konstituisanje gradske vlasti potrebna je podrška najmanje 30 odbornika. Trenutna vladajuća većina sastoji se od 31 odbornika, uključujući savez PES-Demokrate, bivši Demokratski front i Pokret za Podgoricu. Ako DNP napusti vlast, to bi smanjilo koaliciju na 26 odbornika, što bi zahtevalo podršku najmanje četiri opozicionara kako bi se zadržala većina.
Izlazak DNP-a iz Vlade ne bi značajno ugrozio trenutnu vlast na državnom nivou. Vlast ima 52 predstavnika u parlamentu od 81 mesta, a ukoliko bi DNP napustila vladu, većina bi se smanjila na 48 poslanika. DNP trenutno pokriva dva mesta u vladi: potpredsedničko i ministarstvo saobraćaja.
Šef kluba odbornika DPS-a, Andrija Klikovac, je izrazio zabrinutost zbog trenutne političke krize u Podgorici, naglašavajući da su dešavanja oko suspenzije Vladislava Dajkovića i postupci komunalne policije u Botunu pokazali dubinu nesuglasica unutar vladajuće koalicije. Takođe, on je ukazao na apsurdnost situacije u kojoj se lokalna pitanja prenose na državni nivo.
Kao što se može videti, politička situacija u Crnoj Gori je veoma kompleksna i puna tenzija. DNP se suočava sa težim izazovima u svom odnosu prema premijeru i ostalim koalicionim partnerima. Ova kriza može imati dalekosežne posledice po politiku u Crnoj Gori, a sve oči su uprte na sledeću sednicu Vlade, koja će možda doneti ključne odluke za budućnost vlasti u Podgorici. Da li će DNP ostati u vlasti ili će se povući, ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno: politička scena u Crnoj Gori nikada nije dosadna.
