Devedeset godina je prošlo od postavljanja kamena temeljca za železničku prugu uskog koloseka Čapljina – Trebinje – Bileća – Nikšić, koju je 5. septembra 1935. godine postavio predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Stojadinović. Ova pruga je igrala ključnu ulogu u povezivanju regiona, a njen saobraćaj je okončan u junu 1976. godine, nakon 38 godina funkcije. Poslednji voz iz Nikšića krenuo je 29. maja 1976. godine, a upravljao njime mašinovođa Neđo Galić.
Povodom ovog značajnog jubileja, u galeriji Dvorca kralja Nikole I Petrovića u Nikšiću otvorena je izložba fotografija pod nazivom „Dolazak železnice u Nikšić“. Ova izložba je organizovana od strane Muzeja i galerija Nikšić u saradnji sa lokalnom upravom. Fotografije izložene na ovoj izložbi predstavljaju dokumentarnu reminiscenciju jednog značajnog perioda u razvoju Nikšića i Bileće, kao i njihovog povezivanja sa Čapljinom i regionom preko Trebinja.
Predsednik Opštine Nikšić, Marko Kovačević, naglasio je važnost obeležavanja ovakvih jubileja i istakao da izložba pokazuje kako je prošlost oblikovala sadašnjost, kao i da postoji potreba za izgradnjom bolje budućnosti. Kovačević je podsetio da je Nikšić dobio titulu Evropske prestonice kulture za 2030. godinu, što je prilika da se oda počast svima koji su radili na izgradnji pruge.
Na izložbi je prof. dr Tripko Draganić govorio o tehničkim i istorijskim aspektima izgradnje pruge, podsećajući prisutne na izazove kroz koje su radnici prolazili prilikom gradnje. Pruga je bila izgrađena u veoma nepristupačnim predelima, a tokom izgradnje nisu korišćene građevinske mašine. Umesto toga, angažovano je do dve hiljade radnika, većinom iz lokalnog stanovništva.
U okviru evropskih infrastrukturnih planova, razmatra se mogućnost obnove nekadašnje trase Čapljina – Trebinje – Bileća – Nikšić. Prof. Draganić je istakao da postoji projekat koji je naručila Evropska komisija pre 14 godina, a koji uključuje ovaj železnički pravac kao deo budućeg Jadransko-jonskog koridora. Vrednost projekta procenjuje se na 810 miliona evra.
Izgradnja pruge nije bila jednostavna. Pruga je imala širinu od 0,76 metara, u skladu sa ostalim železnicama uskog koloseka u Kraljevini Jugoslaviji. Izgradnja je podrazumevala i izgradnju šest stanica, uključujući Petroviće, Viluse, Podbožur, Trubjela, Stuba i Nikšić, koje su bile građenih od kvalitetnog kamena iz planine Stražište. Pruga od Bileće do Nikšića, dužine 71,3 kilometra, svečano je otvorena 12. jula 1938. godine.
Na izložbi je predstavljeno 90 od 350 prikupljenih fotografija koje svedoče o dolasku železnice u Nikšić, kao i o gradu u Trebinju i Bileći tokom izgradnje. Koautor izložbe, Josip Veber, koji je istraživao železnicu, pronašao je pisane tragove u arhivima i muzejima širom regiona, uključujući Herceg Novi, Dubrovnik, Mostar, Sarajevo, Beograd, Zagreb, Ljubljanu, Budimpeštu i Beč.
Direktorka Muzeja i galerija Nikšić, Vesna Todorović, istakla je značaj odnosa između Nikšića i Hercegovine, naglašavajući da pruga koja je prvobitno povezala Bileću i Nikšić simbolizuje zajedništvo i saradnju između ovih prostora. Ova izložba ne samo da obeležava važan trenutak u istoriji, već i podseća na značaj železnice u razvoju regiona i njegovih stanovnika.
