U centru Zagreba danas se odigrao incident kada su članovi desničarske stranke Autohtone hrvatske stranke prava (A-HSP) protestovali ispred zgrade gde živi poslanica opozicionog GLAS-a, Anka Mrak Taritaš. Protest je izazvan njenim kritičkim stavom prema ustaškoj ideologiji i pevaču Marku Perkoviću Tompsonu, koji je poznat po promovisanju tih ideja.
Prema informacijama portala „Zagreb.info“, desetak učesnika protesta potvrdilo je da su se okupili zbog „napada na hrvatske odbrambene snage (HOS)“, „napada na pozdrav ‘Za dom spremni’“, „napada na Tompsona“ i „napada na Domovinski rat i Hrvatsku“. Tokom okupljanja, puštana je jedna od Tompsonovih pesama, „Ako ne znaš što je bilo“, što je dodatno pojačalo tenzije.
Stanari zgrade, nezadovoljni prisustvom demonstranata, reagovali su tako što su iz svojih stanova polivali učesnike protesta vodom. Intervencija policije bila je neophodna kako bi se smirila situacija; policija je blokirala ulicu i ušla u zgradu da osigura red.
Anka Mrak Taritaš je izjavila da je protest rezultat relativizacije ustaštva od strane vlasti, koja svojim postupcima podstiče mržnju i pretnje prema onima koji se protive takvim ideologijama. „U državi u kojoj vlast relativizuje ustaštvo, u kojoj poslanici parlamenta govore da sam sama kriva što imam huškače pod prozorom jer previše govorim, obični građani na društvenim mrežama imaju slobodu da šire mržnju i pretnje“, naglasila je ona.
Mrak Taritaš je dodala da je organizacija protesta izraz zastrašivanja i maltretiranja, a ne politički aktivizam. „Oni se ne slažu sa onim što govorim i s onima koji su se, poput mene, usprotivili istorijskom revizionizmu i korišćenju ustaških pozdrava i simbola“, rekla je.
Ovo nije prvi put da A-HSP organizuje proteste u Zagrebu. Pripadnici stranke su se okupili i 29. decembra ispred stana gradonačelnika Tomislava Tomaševića, kako bi izrazili podršku Tompsonu, koji je prethodne noći pozvao svoje obožavaoce na svrgavanje zagrebačke vlasti. Ovi događaji ukazuju na sve veću polarizaciju unutar hrvatskog društva, gde se suočavaju različita viđenja o nacionalnim simbolima i istorijskim događajima.
Pitanje ustaštva i njegovog mesta u savremenoj Hrvatskoj postaje sve više tema javnih rasprava, a incidenti poput današnjeg dodatno naglašavaju tenzije između različitih političkih i društvenih grupa. U ovom kontekstu, komentari i stavovi javnih ličnosti često postaju okidač za slične događaje, što može dovesti do eskalacije sukoba.
S obzirom na ovakve situacije, važno je naglasiti potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim stranama, kako bi se izbeglo dalje produbljivanje razdora unutar društva. Takođe, neophodno je raditi na edukaciji o istoriji i njenim kompleksnostima, kako bi se mlade generacije osposobile za kritičko razmišljanje o ovim pitanjima.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje o budućnosti političkog aktivizma u Hrvatskoj i o tome kako će se društvo suočiti sa svojim prošlim. Da li će se nastaviti sa polarizacijom i sukobima, ili će se pronaći put ka pomirenju i razumevanju? Samo vreme će pokazati.
