Veče muzičkih, filmskih i likovnih ostvarenja mladih umetnika „Voljeni nikad ne umiru“, održano je u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije, u spomen na mladog pijanistu Andriju Čikića, tragično preminulog u masakru u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Ova manifestacija, koja je okupila brojne umetnike i posetioce, obeležila je drugi „nebeski rođendan“ Andrije Čikića, koji bi danas napunio 16 godina. Njegova majka, Suzana Stanković Čikić, prisetila se svog sina i istakla koliko mu je značila ljubav i prijateljstvo.
U emotivnom obraćanju, Suzana je naglasila da bi Andrija svoj rođendan proslavio sa drugovima. „Ovo veče je simbol ljubavi i posebnog prijateljstva“, rekla je ona, dodavši da zna da je njen sin sada s njom. Njene reči su izazvale snažne emocije među prisutnima, koji su se prisetili Andrijinog osmeha i talenta. Stanković Čikić je sa suzama u očima podelila sećanje na trenutke kada je Andriji govorila koliko ga voli i kako je savršen onakav kakav jeste.
Veče je bilo ispunjeno izvođenjem raznih umetničkih dela. Mladi pijanista Igor Glavašić izveo je kompozicije kao što su Bahov Preludijum i Hajdnova Sonata, dok je Dunja Klaić predstavila sliku „Novi početak“. Milica Petrović je na događaju pročitala svoj esej „Autogram vredan miliona“, u kojem je govorila o posebnom prijateljstvu sa Andrijom, naglašavajući njegov osmeh i talent za muziku.
Tokom večeri, Aleksa Ivić se prisetio kako je pokrenuo peticiju da muzičko takmičenje za mlade kompozitore ponese ime Andrije Čikića. Ovaj događaj je bio prilika da se podsetimo ne samo Andrijinog talenta, već i njegovog uticaja na prijatelje i zajednicu. Na sceni su se smenjivali mladi umetnici, svaki sa svojom pričom i emocijom, dajući počast Andriji.
Jedan od najdirljivijih trenutaka večeri bio je nastup malog pijaniste Davida Božića, koji je izveo svoju kompoziciju „Suzdalj“, posvećenu žrtvama iz „Ribnikara“. Devetogodišnja Čarna Janičić takođe je imala svoj trenutak, izvevši pesmu „Iznad duge“. Njihovi nastupi su pokazali kako muzika može da prevaziđe bol i tugu, donoseći nadu i svetlost.
Na kraju večeri, Igor Glavašić je izveo muzički mozaik koji je povezao dela velikih kompozitora, dok je prikazan kratki film o Andriji, pod nazivom „Novi početak“, rediteljke Anđele Džaferović. Ovaj film je dodatno osvetlio Andrijin život i njegovu ljubav prema muzici, ostavljajući snažan utisak na sve prisutne.
Program je vodio Miloš Milovanović, koji je dodatno doprineo atmosferi večeri svojim prisustvom i rečima. Na kraju, kamerni orkestar, pod vođstvom dirigentkinje Katarine Božić, izveo je Andrijinu kompoziciju „Emocije“, uz snimak njega za klavirom. Ovaj završni trenutak bio je simboličan, obeležavajući večer posvećenu sećanju na jednog talentovanog mladog umetnika čija je sudbina tragično prekinuta.
Ova manifestacija je pokazala snagu umetnosti da ujedini ljude, da donese utehu i da podseti na vrednosti prijateljstva, ljubavi i zajedništva. Andrija Čikić će zauvek ostati u srcima onih koji su ga poznavali i voleli, a večeras su njegovi prijatelji i umetnici zajedno stvorili trenutke koji će se pamtiti i dalje od ovog života.
