Prošla godina je bila treća najtoplija od kada se vrše merenja, a glavni uzrok ovih visokih temperatura i dalje ostaje ljudska aktivnost, posebno sagorevanje fosilnih goriva, navodi Svetska meteorološka organizacija (WMO). Ova organizacija ističe da je u trogodišnjem periodu od 2023. do 2025. godine, obeleženom izuzetno visokim temperaturama, prosečno odstupanje u odnosu na predindustrijski nivo iznosilo 1,48 stepeni Celzijusa.
Rast globalnih temperatura ima sve izraženije ekonomske posledice. Povećanje troškova izazvanih ekstremnim vremenskim događajima, poremećaji u lancima snabdevanja, kao i pritisak na poljoprivredu i energetiku, postaju sve očigledniji. Učestaliji toplotni talasi i suše utiču na pad prinosa u poljoprivredi, što vodi do rasta cena hrane i povećane volatilnosti na robnim tržištima. Ekstremni vremenski događaji takođe povećavaju troškove osiguranja i opterećuju javne budžete kroz češće intervencije i obnovu infrastrukture.
Prema većini obrađenih podataka, 2025. godina se rangira kao treća najtoplija godina, dok manji broj procena svrstava tu godinu na drugo mesto. Podaci Evropske klimatske službe Kopernikus ukazuju da bi prag Pariskog sporazuma od 1,5 stepeni, koji se meri kao prosečno odstupanje tokom 30 godina, mogao biti probijen i pre kraja decenije. Ovo se dešava znatno ranije nego što se očekivalo 2015. godine, kada je sporazum potpisan.
Direktor Kopernikusove službe za klimatske promene, Karlo Buontempo, izjavio je da je prema sadašnjim trendovima probijanje tog praga neizbežno. Stoga se treba fokusirati na smanjenje trajanja i razmera njegovog prekoračenja, kao i na ublažavanje posledica po ekonomiju i društvo. Naučnici ističu da je prirodni klimatski fenomen El Ninjo doprineo naglom rastu temperatura u 2023. i 2024. godini, ali da je njegov uticaj oslabio tokom 2025. godine. Ova godina pruža jasniji uvid u dugoročno zagrevanje uzrokovano ljudskim delovanjem.
Antarktik je u 2025. godini zabeležio najtopliju godinu, dok je Arktik imao drugu najtopliju. Obim morskog leda u februaru 2025. pao je na najniži nivo od kada se vrše satelitska merenja u sedamdesetim godinama. Stručnjaci naglašavaju da nastavak rasta emisija znači da su opasne klimatske promene već stigle, a ne postoje jasne naznake da je svet spreman da odgovori na ovaj izazov.
U svetlu ovih informacija, važno je prepoznati da klimatske promene ne utiču samo na životnu sredinu, već imaju i široke ekonomske i društvene posledice. Ovaj problem zahteva hitnu akciju na globalnom nivou. Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prelazak na obnovljive izvore energije postali su imperativ. Što pre budu donete odgovarajuće mere, to će svet biti bolje pripremljen za suočavanje s izazovima koje donosi klimatska kriza.
Osim toga, potrebno je razviti strategije za prilagođavanje na već postojeće posledice klimatskih promena. Ovo uključuje unapređenje infrastrukture, zaštitu poljoprivrede i osnaživanje zajednica kako bi se mogle nositi s ekstremnim vremenskim uslovima. Samo zajedničkim naporima možemo se suočiti s ovom globalnom pretnjom i osigurati održivu budućnost za naredne generacije.
Konačno, važno je da pojedinci, zajednice i vlade prepoznaju svoju ulogu u ovom procesu. Svaki korak prema smanjenju emisija i očuvanju prirodnih resursa može doprineti globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena. U suprotnom, posledice će biti sve teže i skuplje za prevazilaženje.
