Radovi na obali u Baošićima, koji se nalaze u zoni pod zaštitom UNESKO-a, izazvali su veliku pažnju i brigu. Premijer Milojko Spajić je insistirao na hitnom obustavljanju ovih radova zbog zaštite izuzetno vrednog područja. Kompanija „Carine“ je planirala da proširi postojeće kupalište sa 1.500 kvadratnih metara na čak 12.500 kvadratnih metara, što je izazvalo zabrinutost među lokalnim stanovništvom, ali i širu javnost.
Spajić je na društvenoj mreži Iks naglasio da su podnete krivične prijave kako bi se utvrdila odgovornost za izvođenje radova bez potrebnih odobrenja. Takođe, obavestio je UNESKO o situaciji, ističući da je država posvećena zaštiti svetskog dobra, u skladu sa nedavno usvojenim izmenama zakona. Uprava za zaštitu kulturnih dobara naložila je obustavu radova i vraćanje prostora u prvobitno stanje, dok policija u Herceg Novom, u saradnji sa tužilaštvom, prikuplja dokumentaciju o izgradnji hotela i uređenju kupališta.
Radovi su se, prema navodima Vlade, izvodili bez saglasnosti Uprave za zaštitu kulturnih dobara i bez odobrenog konzervatorskog projekta. Pokrenut je postupak za poništenje građevinske dozvole, a podnete su i krivične prijave radi utvrđivanja odgovornosti. U međuvremenu, opštinski odbor DPS-a optužio je hercegnovskog sekretara za urbanizam Vladislava Velaša da pokušava da prebaci odgovornost na opoziciju. Oni podsećaju da su ključnu podršku ovom projektu dali najviši lokalni i državni funkcioneri, te da vlast nije sposobna da preuzme odgovornost.
Velaš je odbacio optužbe i istakao da je opozicija imala priliku da postavi pitanja u Skupštini. Podsetio je i da je upravo DPS 2018. godine podržao gradnju hotela od preko 55.000 kvadratnih metara u Baošićima, a sada su njeni najveći protivnici. Njegova izjava da „sve što se zlo rodi, vreme ne popravi“ dodatno je izazvala političke tenzije.
Meštani Baošića su ogorčeni i skeptični kada je reč o vraćanju prostora u pređašnje stanje. Mnogi smatraju da je to gotovo nemoguće, s obzirom na to da je linija obale drastično izmenjena, a morsko dno devastirano prekomernim nasipanjem zemlje i šuta. Stanovnici strahuju da će dalji radovi još više ugroziti ovo jedinstveno područje koje je od vitalnog značaja za ekosistem i turizam.
Ovaj slučaj ukazuje na širi problem u vezi s urbanizacijom i zaštitom kulturne baštine u Crnoj Gori. Pitanja koja se postavljaju uključuju kako osigurati da se slični projekti sprovode u skladu sa zakonima i propisima, te kako zaštititi prirodne resurse i kulturna dobra. UNESKO kao međunarodna institucija ima značajnu ulogu u očuvanju ovakvih lokaliteta, ali je očigledno da se na terenu suočavaju s mnogim izazovima.
Pored toga, ova situacija je izazvala i širu debatu o ulozi lokalnih vlasti u urbanističkom planiranju i sprovođenju projekata. Mnogi građani smatraju da vlasti ne uzimaju dovoljno u obzir mišljenje građana i da se odluke donose bez konsultacija s lokalnim zajednicama. Ovakvi konflikti često dovode do polarizacije među političkim partijama, što dodatno otežava postizanje konsenzusa o važnim pitanjima.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da je potrebna hitna i efikasna reakcija, kako bi se zaštitila kulturna baština i očuvala priroda u Baošićima. Građani i ekološke organizacije pozivaju na veću transparentnost u procesima donošenja odluka, kao i na strože mere kontrole kako bi se sprečila dalja devastacija ovog značajnog područja. Bez sumnje, budućnost Baošića zavisi od toga kako će se rešavati ovakvi problemi u narednim mesecima i godinama.
